28. јануар 2017.

Нови дан

Уз песму Цигана све се некако лакше издржи.

Онај несносан бол, необјашњив.

Можда није бол, празнина само.

И оно кад затитра срце.

Кад ти дође да све разбијеш и да и сам искрвариш.

А живот иде даље.

Сутра је нови дан.


22. јануар 2017.

Неколико редова којих се сутра нећу сећати

Нешто сам данас био расположен, необично. Дан је почео рано.

Искочио сам из традиционалне зоне комфора и ван ње остао, па, цео дан. Најгоре је што сам се осећао толико комфорно ван те зоне, да мислим да ћу вероватно тек сутра схватити да сам нешто зајебао.

И цео дан сам умирао, гласно, насмејано. Па све тише и тише. На крају сам се уморио.

Уморио сам данас још неке драге особе. Једну посебно.

Али добро, такав је живот у севдаху. Ко кога умори.

Мене су Амира, пар Дубравки, Даница, Цуне, Миле, Раде, Живан, Легенде... Ваљда ћу ноћас лепо да спавам. Тако ми и треба кад недељом седим код куће.


03. јануар 2017.

Разглабања са Д. опет

Ваља имати некога у животу ко ће, у колико год лошем стању био, да ти каже: "Не сери".

Онако, да примиш шамар, и да се после тога смејеш.

И да ти се расположење потпуно промени и будеш опет срећан.

Да избијеш сва умишљена срања из главе и почнеш да радиш нешто корисно.

Ово пишем у паузи између две припреме. Једна је већ готова, а тек је подне. Устао сам пре три сата.

Опет сам захвалан :)

02. јануар 2017.

Данас нећу написати ником

Хладно је и мрачно унутра. Чује се ехо дисања, ништа друго. Празно. Ту и тамо кане вода са стропа.

Свака празнина тежи да се испуни. Али данас није дан за то. Данас је дан за споро и тешко издисање. Данас је дан за хватање новог таласа.

Данас причам нешто с Дулетом, цитирао ми је оно Томино: "Кад бих мог'о, ја бих све боли испио". Рекох да, само што бих их ја са задовољством исповраћао, шта ће ми унутра.

Ене. Видећемо вечерас шта ће бити.

01. јануар 2017.

Никад од тебе доктор

И увек си био доктор.

Ево, и ова 2017. дође некако, ја се погубио у честиткама, све су биле смислене, само сам ја био бесмислен. Оће то кад цирнеш мало више, али то су чари празничне атмосфере. Па сам се разнежио кад ми је Влајко написао да је верио девојку, на први јануар. Душе <3 А ја му само пожелео да испуни мајци бар једну жељу, он већ завршио посао за ову годину, бар што се мене тиче :D Дакле, тек је прошло нешто више од три и по чуке од ове нове године, бар у нашој временској зони, а засад се све креће у позитивном смеру и ја сам пресрећан. Слушам Банета Крстића како певуши, и даље пијем вина и не знам шта ми је. Синоћ сам имао диван сан, то је већ у прошлој години остало, али још га се сећам. И све се нешто надам да ће се поновити.

Беше нека лектира у основној школи, "Шта ко жели, то и сања". То је оно кад мува сања да је ишчупала реп од краве. Е, па овај мој сан је нешто лепши од тога, бар из људске перспективе, али то је јасно, пошто сам ја човек, а не мува.

Е, тај санак, кад би се остварио, не баш буквално, али ти његови делови који директно имају смисла, ето, можда бих и ја мајци испунио неку жељу, тамо до краја године. Није то до мајке толико, више је до мене. Мајка ће само да се обрадује, ја треба да проживим све то :) Ал ко зна колко ће воде Колубара однети у Саву, а Сава Дунавом до Црног мора, пре него што се тако нешто деси, ако се и деси.

Али свет је леп када сањамо. Срећно свима у новој, не дајте да вас заварају, имате ви то у себи :)

Blog Archive