21. април 2017.

О речима

Речи су слободне. Лете, неограничене простором, неограничене временом, неограничене ланцима и бравама.

Изговорено се не да повући. Речи остављају траг. Речи се не заборављају. Као што свака материја која се раствори у води, колико год да је мало има, оставља свој траг. Речи су музика. Додајте музику у воду и вода више никада неће бити иста. Убаците кашичицу у мед; када је извадите, биће меда на њој.

Мед се растапа у устима лагано. Чоколада исто тако. Постоје неки непревазиђени осећаји. Укус чоколаде на уснама. Хладна рука у топлој. Дуги разговори лицима. Предвиђање будућности. Сећање на садашњост. Схватање прошлости. Слобода и сигурност на броду који ће потонути.

Започета прича понекад неће даље. Потребан је период сазревања да бисте наставили да пишете. Кад дође прави тренутак, прича се некако сама од себе настави.

И онда, када несвесно кажете праве речи—само зато што вам је то природно, без икаквог предумишљаја—онда знате да пишете ремек-дело.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive