26. март 2016.

Моја социјализација

Прошло је много времена откад сам последњи пут пожелео да поделим нешто са вама. И ово је стандардни почетак текста.

Данас (сад је 23.43) сам био напољу, са људима. Пре свега са пајтосима на митапу (Python Belgrade Meetup, данас бр. 3), а потом са Брђијем заглавио на РАФ420 гајбу. Оба пута са људима који се могу убројати у интелектуалну елиту, само кад би то хтели, али (срећом) нису елитисти.

Од укупно 60-ак потпуно нових сјајних људи које сам видео, данас нисам упознао никога. У упознавање не рачунам конверзацију краћу од минут, а и тога је било свега можда 2 (словима: две).

Неко би рекао - зона конфора левел овер најн таузенд.

Мени је било ок, на митапу сам научио свашта ново, свакако ћу испробати неке нове ствари, а на журци сам по ко зна који пут сконтао да је кул кад се дружиш с људима, нарочито кад су они у стану, а ти на тераси или из ћошка посматраш шта се дешава и слушаш разговоре.

Не, то није начин.

Али то је оно што ја радим на журкама, чак и кад знам више од 50% присутних.


Поглед са терасе РАФ420 гајбе, док се опет не преселе...

Није једини начин да започнем разговор са неким да останемо сами у просторији, али се генерално држим подаље од разговора. Осим ако могу само да слушам, али то и није неки разговор. Постане монотоно. Опадајуће. Осим ако је неко комичар, што ја нисам.

Иначе, прошле недеље сам се супер провео са неким сјајним људима. Колеге с посла, па другари из школе, па драги пријатељ Топи с којим сам се коначно упознао, и још двојица, сад слободно могу рећи, пријатеља... Два дана испуњена уживањем до исцрпљености :D Видео сам се и с Ралетом у среду, није се животно осигурао па се сад пати. Али Рале је то, увек изнађе начина да на крају дође до врха. Као и ја, уосталом. Зато смо браћа по рођендану.

Имају Амери неку реч... Енгејџинг... Заправо и немам појма шта тачно значи, али знам да то углавном нисам, нарочито кад сам окружен гомилом енергија које функционишу сасвим добро и без мене. Лепо је посматрати.

Blog Archive