26. новембар 2016.

Let live

Причам данас са једним пријатељем... И рече ми: "Биће све кул". То је нешто што ја имам обичај да кажем. Ево шта сам на то одговорио.

Ако још једном чујем да ће све бити кул, има да се рокнем.

Нисам то мислио стварно. Али стварно.

Доста ми је и позитивности и негативности и једнакости и неједнакости и нервозе и смирености и тако даље... У суштини само хоћу да функционишем и да не размишљам о томе.

О томе да ли сам се данас при буђењу насмејао, да ли сам устао на леву или на десну ногу, да ли сам синоћ слушао хипнозу, медитацију, звуке природе или звук тишине. Да ли сам легао у 21 или у 3, да ли сам устао пре аларма или без аларма.

Хоћу да завршавам ствари и да идем даље без много помпе. Да се не жалим, да се не хвалим и да не размишљам о томе да ли је то баш тако требало и куда све то води.

У бити, много сам нервозан, а нема валидног разлога за то. Мени се чини да сам нервозан јер нешто дебело не штима у целом том систему. Ако хоћу да будем нервозан, вероватно ми је то потребно. Смирићу се кад ме прође.

Не личи на мене да сам нервозан. Или сам срећан, или сам уморан, или сам исцрпљен, али углавном сам смирен. То је зато што кад пиздим, пиздим изнутра. Ваљда је дошло време да више не пиздим изнутра.

Не личи на мене ни да псујем у јавности. Али ето.

Требало ми је да ово напишем. Сад идем на тренинг и биће све кул :D

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive