28. новембар 2016.

Дуго нисам написао песму

... а 15 минута одвојених за писање
већ је прошло.

Јутро сам дочекао
раније него уобичајено.

Мучиле су ме мисли
оне исте
о пријатељима
породици
родбини
нерешеним односима
незатвореним поглављима

Понекад размишљам
како би изгледао филм
или представа
о мени
или свима нама
и ко би играо главну улогу

Не би то написао
неки Ежен Јонеско

Колико се уклапа
у вудиаленовско
црно-бело предграђе
само на српски начин
имало би и сличан хумор
и кап мизерије

Или би то изгледало
више линчовски
(последња два сата несанице
провео сам мучећи се
да се сетим
ко је режирао
Малхоланд Драјв)
са катастрофалним последицама
и потпуно неразумљиво
после првог
другог
можда чак и петог
гледања

Требало би честитати
рођендане
славе
рођења
крштења
ђачке књижице
дипломирања
веридбе и венчања

Можда и понеки развод
ако је тако боље

Водити рачуна о свима
чак и кад они не воде
баш толико
рачуна о вама

Бити угодан
брату
сестри
мајци
оцу
конобару
скитници
продавцу иконица "за помоћ болесној деци"
професору
студенту
девојци
станодавцу
послодавцу
продавцу
полицајцу
комуналцу

и свима
а да си угодан себи

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive