11. новембар 2016.

Нешто се чудно

Не знам колико, домаће, златне...

Помислим понекад на овај спрат изнад себе. Било је хладно. Мада, кад боље размислим, после 4 литра пива у тим годинама, кад схватиш да ниси више ни за шта, само размишљаш како да заспиш. А сутра је испит.

Мада, она је била ту. Негде, на овом спрату. И заузела је моје место, као сваки валидни гост. Гошћа, политички коректно говорећи.

Сутрадан смо јели неко ситно пециво из пекаре у којој ја скоро сваки дан једем у последњих 6 година.

Колико је све то било вредно, и оно мучење, и оно пиво, и онај Борац, и све што је било иза тога, пре неких 6-7 година, више и не знам тачно. Мада знам да је било.

Ако парафразирам Марчела, рекао бих онај фазон: "сад се жалим Шкабу о Ани, Шкабо се мени жали о Беци". Или шта год.

Смориш се кад сконташ колико је година прошло улудо, и сад си прешао у категорију маторих пијандура које не могу да нађу своје годиште јер су све удате или очајне. Ниједно није добро.

Оно, некад сутра ћу бити доктор наука, опет ћу ићи у исту кафану, опет ће Милош да ме пита шта има, Милун ће да ми свира "16 ти лета беше", ја ћу да пукнем 50€ и све ће да буде у реду.

Само што неће.

3 коментара:

  1. Biće u redu, samo treba odustati i raditi stvari koje voliš. Juče sam shvatio zašto taj kliše u stvari radi. Kada odustaneš sav pritisak prestaje i možeš da budeš pravi ti. A kada počneš da radiš stvari koje voliš neminovno je da se tu pojave ljudi sličnih interesovanja. A i devojke su ljudi. I ljudi vole kada drugi ljudi vole iste lepe stvari kao i oni. I tako počinju fine priče. Eto. Razmišljaj o tome. Ja sigurno jesam već neko vreme.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да не радим ствари које волим, вероватно бих одавно склизнуо иза ове фине границе коју прелазим кад дође ненадано слободан дан. Кад нема садашњости, а будућност је неизвесна, окренемо се прошлости и пропуштеном. А само треба наставити са одласком у позориште, смањити кафану, изучити алгоритме и повремено свирати. После још 7-8 година биће боље :D

      Избриши
    2. Eto. Biće. Bitno je nikada ne odustati. :D

      Избриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive