01. септембар 2016.

Нисмо више тако млади

Ни мој блог, ни ја. Мада сам се ја доста олењио по питању писања, или покушавам да не замрљам каријеру неким погрешним текстом сад кад сам у успону. Оно, кад се негде ухлебиш, све ти је кул. Класична овца која блејећи иде на клање, ако се сетите оног чувеног филма који се сваке године репризира. А то се од мене не очекује.

Ето, сад више немам права на многе омладинске бенифиције. Немам више права ни на студентску повластицу за вожњу. Па шта сад, више и нисам неки студент. Док је трајало, трајало је, ваљда ваља прерасти и ту фазу некад.

Почео сам поново да проналазим себе у стварима које радим. Почео сам да радим ствари које заиста волим и да се осећам добро. По томе се ова моја двадесет и шеста разликовала од многих претходних.

Направио сам менталну мапу свог живота, тежњи, циљева. Свакодневно радим на унапређивању практично свих сфера. Пронашао сам се у подучавању и у стварању младих људи. Пронашао сам се у вештини. Пронашао сам се у музици. Пронашао сам се и у тетрису. Пазим на породицу и на драге људе. Једино још нисам нашао љубав, ал ето, договорио сам се с Митоманом да сутра утврдимо датум до кога и он и ја морамо да се оженимо, и да напорно радимо на томе. Фали ми још мало опуштености и природности, мало мање роботизованости, доћи ће све то на своје.

И тако, још једна година прође, нисам најзадовољнији, али сам задовољан што сам свестан свих ствари које сам могао другачије и на којима ћу наставити да радим, а то је већ пола успеха. Осмех, и нема предаје :D

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive