07. мај 2016.

Писмо по Ђурђеву дану

Драга Дина
Синоћ сам поново звекнуо
Литар вина
Самосталним снагама
Док сам мислио о
Пролазности живота
И несносним људима
И томе да нисам
Славио славу
Нисам имао с ким
Али је музика била
Пријатна
Или пријатно непријатна
И то је некако
Морало да се реши
Пред спавање

Драга Анице
Све је то настало оног дана
Када сам пао
Са прозора
У висини таванице
Право на леђа
У небране јагоде
Изгледало је
Да сам крвав
Али само сам кмечао
А црвени јастук је био
Удобан
Отад ми смета
Кад ме неко дира
Иза ушију

Драга Гроздана
Тело ми посустаје
Од болних рана
Невидљивих
Које ми задаје мајстор
Сваки пут кад ме туче
Последњи пут то беше
Јуче
Ал тако мора
Да би постао мајстор
За наношење бола
Најбољи начин је да
Примиш толико
Да ти више не падне на памет
Да задаш другоме бол

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive