21. март 2015.

Роде

Не мора то баш тако, али тако смо навикли.

Неки наши преци били су из исте куће. То значи да смо и ми повезани. То, пак, не значи да смо везани.

Окупићемо се поново, некад, неким поводом, пошто нам је повод потребан. На некој свадби, неком рођењу, крштењу, рођендану детета (јер смо ми, старци, већ позаборављали своје рођендане) или, не дај Боже, сахрани. Јер тад се окупљају најближи који су иначе далеки.

И биће као да се ништа за све то време није десило.

А дотле, причаћеш (опет), можда, некоме како сам ономад био пијан. Причаћу, можда, некоме како си ти некад био несносан.

Испричаваћемо празне приче, додајући их ономе што смо тек сазнали, чисто да потврдимо.

Никад ти неће пасти на памет да окренеш број. Ко зна да ли уопште и имаш број. Вероватно се ни ја нећу усудити да урадим исто.

Нећемо питати шта има ново, и како смо, и колико нас је.

Уместо тога, сетићемо се некад, попити пиво или ракију и наставити даље, баш као да се ништа није десило.

А кад се појави повод, скупићемо се. Мало на силу, док не крене, проговорићемо коју. Попићемо коју. Појешћемо нешто... Тад ће већ кренути некако, као да се ништа није десило.

У међувремену, славићемо тај рођендан, или ту свадбу, или ћемо сложно оплакивати почившег који нас је напустио.

Наћи ћемо се да припомогнемо један другом, не зато што смо блиски, него зато што је такав ред.

И биће опет све по старом. Десиће се нешто чиме ће се уста испирати још неки месец, годину, век, док се не видимо поново.

На растанку ћеш ме позвати да дођем. Позваћу те да свратиш. Даћемо нека празна обећања, сковаћемо неке пијане планове, изљубићемо се као најрођенији.

И то ћемо за пар сати заборавити. Наставићемо својим путем, и чекаћемо неке нове вести, док време пролази.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive