08. март 2015.

Тамо где и пре

Синоћ сам свирао, у кафани, с Циганима. Било је прилично добро, с обзиром на то да нисам ни знао да свирам песме које сам свирао. И друштво је било задовољно. И Цигани су били задовољни. Зарадили су штошта уз моју помоћ.

Синоћ сам се сетио зашто волим кафану. Сетио сам се и неких других ствари. Нашао сам се са старим друштвом, и стекао сам неко ново друштво. У новој кафани. Фини људи.

Синоћ није било време за тугу. Једино ме мало "Недеља" докачила, али то тако иде. Постоје неке песме... Знате већ.

Онда сам дошао кући. Жена ми је скувала најљућу супу са нудлама икад. Нисам ни могао да поједем све. Док ово пишем, још увек ме боли грло.

Данас имам састанак у фирми. Гари Купер и Фред Цинеман.

Сутра почиње нова недеља. Данас је Дан жена. Нисам купио ружу. Јелена не воли кад цвеће пати.

И нема ништа ново.

3 коментара:

  1. Ово је један од најлепших текстова које сам у задње време прочитао. Има душу. ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Мени баш не делује нешто душевно, вероватно зато што сам га писао још увек свеж (мамуран) :D

      Избриши
    2. Пази кад ти ја кажем. Ако се у ишта разумем, разумем се у писање. Има баш добру емоцију. Нарочито крај. Пожелео сам да ја напишем тако нешто. Толико је добро. :D

      Избриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive