18. јул 2014.

Касни дан

Закаснели ја устајем из кревета и на брзину завршавам шта је преостало, оних 50-ак судова који ме чекају већ пар дана. Пробао сам слушалице, добре су за комп, али прикључак на мобилном је друга прича. Или сам превише забио, па сам га оштетио од старта. Тако сам прескочио слушање јутарњег програма.

Крећем 15 минута касније. Стижем на време за бус. Већ на овој станици жена трчи, не стиже, бус је кренуо, она касни, хвата се за главу. Иста сцена поновила се још 2 пута за оних 5-6 станица, колико се возим. Негде старци, негде клинци. Сви касне данас.

А ја стигао на посао таман кад треба, да покренем радио станицу. Следећих пар недеља неко други ће пустати музику, а ја одо' се од-морим, ваљда.

А кад се вратим, велике ме мале ствари чекају, већ резервисане. Петогодишњи план у малом. Прсту.

Бар је киша стала, привремено.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive