16. јул 2014.

Покренимо

Полегла трава, зелена, мокра од росе. Звездано небо, врти се око главе. На трави дечачић, сит којекаквих приземних знања и спреман да се отисне у свемирско непознато.

Све се врти.

Буђење, с уочљивом сенком испод очију, како то обично бива. Рано је, пролетери морају радити више, више, да сви заједно напредујемо. Просперирамо, како би се то модерно могло рећи.

Још увек су пламене зоре. Али чисти зрак дефицитарни је ресурс. У овој нашој средини нико се неће одмакнути, штавише наместиће се тако да не можеш ни да удахнеш, а камо ли да прођеш. Макар ти био и тешка индустрија.

Нема више тешке индустрије. Погони спавају, ако већ нису расходовани у старо гвожђе.

Ипак се окреће.

Чује громки лавовски рик. Од нељубазне конобарице и хемијске на трафици не можеш ни на курсној разлици ућарити. Пуне главе, празне кригле. Празне оловке, пуни папири.

И бар још 20 људи до краја године. Да све ово има смисла.

Иначе џаба и трава и небо.

1 коментар:

  1. Имаће смисла. Само велика очекивања и половичан ентузијазам! :Д

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive