11. новембар 2013.

Мишљења и размишљања

Некад гледате ствари са стране и питате се зашто се то вама не деси, зашто нисте на њиховом месту. Замишљате шта бисте урадили. Да сте ви тај тамо, ви бисте њима показали како би требало да владају ситуацијом, шта би требало да учине, како би требало да реагују и све тако.

Онда се нађете у сличној ситуацији и урадите исто што и тај неко тада. И онда ствари посматрате мало другачије.


Паметније би било прво се ставити на свачије место.

Јесте, тешко је признати пораз, кад ви урадите то исто. Онда смишљате изговоре. "Јесте, али он није (убацити фактор који спречава одговарајућу реакцију), а мени је (убацити још један фактор који спречава одговарајућу реакцију)".

Научите нешто, и крените даље. Прихватите одговорност. Без изговора. Следећи пут биће другачије.

И научите да се ставите у туђу кожу пре него што коментаришете. И да контролишете своје речи. И да замислите своју идеју, пре него што је заправо изговорите.

Живело би се лепше без сувишних коментара. Сложније, кад друге не бисмо пљували и подсмевали им се. Економичније, кад не бисмо губили време на непотребне расправе. Здравије, кад не бисмо стварали беспотребне конфликте и фрустрације.

Размислите.

07. новембар 2013.

Брзина (рев. 0.0.1)

Дођу повремено моменти, као и сада, кад неко незадовољство исплива на површину, и немам појма о чему је реч. И врати се онај панк осећај, и потреба да се нешто сломи, и да се нешто дешава на физичком нивоу. Лудости свакакве. Беспотребне.

Јер данас сам се тако слатко насмејао сред аутобуса, читајући неке Пупинове разигране мисли. А пре тога сам био јако уморан, не, заморен, не баш уморан, само ми се ништа није радило. И у том расположењу сам остао. До сутра.

Сутра је нови дан. Мора све да се прегура. Сутрашње ја би ме вероватно убило што сам све свалио на њега. И биће заправо уморно. Гадна је то тема. Помало ми га је жао. До те мере да ми дође да одмах одем да се окупам и легнем да спавам. Да се оно сутра ујутро не би мучило да устаје раније него што треба.

Ал баш ми је потребна нека физичка активност. Мислим, све ово у соби ми не помаже много. Треба ми да скачем и трчим, и да активирам руке, колико-толико.

И да разбистрим главу.

Blog Archive