10. март 2013.

Размажена девојчица

Све ми је опроштено. И то што вас нисам ни погледао већ месец дана. Имам све што ми треба, ништа не желим. Био са женом јуче до Меркатора, купили смо вуну и игле за плетење. За мене.

Што рече Првул пре неки дан, замисли одеш у војску и треба да закрпиш чарапу. У праву је. Само је данас тешко замислити и војску, а камо ли мене у њој. Елем, кад ја научим, пренећу јој знање. После ћемо заједно да штрикамо и пијемо супериорни воћни сок. Колико заната знаш, толико вредиш. А и вуна је кул.

Правим бота за го. Поново сам кренуо на секцију и сконтао да немам појма. Променио се распоред часова. Радићу по цео дан. Бар знам зашто радим.

Сад, постао сам антидруштвен на друштвеним мрежама. Тако ме нема много ни на фејсу ни на твитеру. На линкедин свраћам повремено, тамо је најбоље.

Ево, док пишем ово, Вечни Дечак ме поново упратио. Каже да је одустао. Ја не верујем да он може да одустане. Икада.

Нисам ни ја одустао, само сам расплинут. Некад је то добро, некад лоше. Синоћ сам био на Маракани после много времена, било је 3:0. Е сад, замисли то, одеш на текму, искачеш се ко мајмун, урлаш као балван, задовољан си победом, цепнеш пљескавицу и пиво и дођеш кући да штрикаш xD Књигу сам нашао на сајту за велике девојчице. Тако смо синоћ закључили да сам девојчица. По свему судећи, размажена, пошто радим како мислим и живим као лав. Или лавица, шта већ.

Ајд сад. Кад исплетем простирку од кеса, јавићу вам како је испала. Дотле ћу да вежбам са вуном. И да програмирам.

Blog Archive