20. децембар 2013.

Обећани текст

О једном несвакидашњем дану... Хм, сваки дан је несвакидашањ. Каже се несвакидашњи, ваљда. Алах се увалих.

Требало је снимати то, лепо сам рекао. Ето, сад бих могао овде да набацам гомилу фотографија као у лајфстајл магазину. Две барабе рођене истог дана различите године чекају финог дечка с намером да га покваре и покушавају да се досете како би могао да изгледа, где да га воде и шта да му покажу. И причају о тајним оружјима, жврљању по зидовима и "прозорима" из деведесет пете. Хладан сат на железничкој станици, воза ниоткуда.

Шверц људи, у аутобусу приватног превозника. Интерактивна мапа на станици, која ради кад неко жив приђе и почне да показује. Модерно половином прошлог века. Хотел Југа, СИВ и сиво Ушће. Леп поглед на Саву под измаглицом. Или није било измаглице, више се и не сећам. Ето, толико је прошло откад је овај текст обећан.

А у излозима код Михаила кнеза нема шта нема. На снижењу, све за 99 ('иљада). Но, беше важан разговор који се водио, толико важан да је постало нужно склонити се са отвореног.

Три лава уз мерак о судбини једне цивилизације се договараше. Тешка је то судбина кад је мала група људи носи на својим плећима. Ма, тешка је свеједно, макар је носио и сам Архимед на полузи. Важне су се ту идеје зачеле. Треба оформити удружење. И ширити га, док не захвати све које треба да захвати.

Елем, не може се на једном месту са зецовима у кавезу и бајкерским кацигама на плафону провести цео дан. Само док је мерак, после као нинџе на шиш ћевапе. Па на црно.

Уз добру шетњу сваки лош ефекат испари, па и оно мало алкохола што је остало. Испратисмо госта на свечану вечеру и седосмо опет у градски. Треба спавати. По договору, до следећег фебруара. Мислим, не треба спавати до фебруара. Ок, сад већ претерујем. То је тако кад ми касни две недеље. Текст.

6 коментара:

  1. Поштујем кад неко испуни обећање, стварно права ствар. И крај је у твом фазону, видим ти тај израз на лицу, врх. Само што те нико осим та два човека ништа није разумео, капирам. Ал' добро. У фебруару очекујем да засијаш. Живио мајсторе! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ја мислим да ми у животу нико није брже одговорио на текст... Али добро, пошто је ово у принципу одговор на твој текст, јер си ме натерао да се пробудим. Али један осмех и све је ок :)

      Избриши
    2. Па, дешава се. Ја и кад не пишем блејим на блогу, освежавам онај фид на сваких пар минута, па видим. Само осмех, само напред :)

      Избриши
  2. Ne znam zašto mi nije prikazao nijedan od tri poslata komentara. Dobro, posle prvog sam umesto "objavi", kliknuo "odjavi me", pa mi je to jasno... Ali me je kasnije ignorisao. Elem, bilo je sjajno, i ovaj tekst liči na moje misli nakon što sam seo u voz te večeri. Ako je interno, i treba! Ne ide da svi naručuju kombinaciju koja će ih odati kao članove Društva. ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да, нека су фрагменти, ко разуме тај ће склопити целу слику. Видиш како једно слово потпуно мења значење :D Не знам зашто ти није дао да коментаришеш, али ето, сад си успео и добро изгледа. Још пар месеци па опет :D

      Избриши
    2. Такое бре. :D Озбиљно оснивам тај клуб, да знате. Па да се дружимо, кад можете. Још пар месеци, да. Немо' се зезате, обавезни су доласци. :)

      Избриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive