07. новембар 2013.

Брзина (рев. 0.0.1)

Дођу повремено моменти, као и сада, кад неко незадовољство исплива на површину, и немам појма о чему је реч. И врати се онај панк осећај, и потреба да се нешто сломи, и да се нешто дешава на физичком нивоу. Лудости свакакве. Беспотребне.

Јер данас сам се тако слатко насмејао сред аутобуса, читајући неке Пупинове разигране мисли. А пре тога сам био јако уморан, не, заморен, не баш уморан, само ми се ништа није радило. И у том расположењу сам остао. До сутра.

Сутра је нови дан. Мора све да се прегура. Сутрашње ја би ме вероватно убило што сам све свалио на њега. И биће заправо уморно. Гадна је то тема. Помало ми га је жао. До те мере да ми дође да одмах одем да се окупам и легнем да спавам. Да се оно сутра ујутро не би мучило да устаје раније него што треба.

Ал баш ми је потребна нека физичка активност. Мислим, све ово у соби ми не помаже много. Треба ми да скачем и трчим, и да активирам руке, колико-толико.

И да разбистрим главу.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive