03. октобар 2013.

Негатив

Велика блатњава грудва изврнута на наличје котрља се и носи све пред собом. Тек је кренула, неће скоро стати. Ухваћен у коштац с њом, Џими се преврће, стиска зубе и песнице, покушава да је заустави свом својом тежином. Не иде то тако.

Грудва се котрља и постаје све већа. Више се и не види да је окренута на наличје, само се види да се увећава и да носи све пред собом, остављајући блатњав траг. Тешко је зауставити. Џими је, крвав и подеран, већ до гуше у блату и једва дише. Али нема куд, мора да преживи ово.

Док се тако беспомоћно котрља, сећа се неких лепих тренутака. Сећа се оне фантастичне лазање коју је појео пре два месеца и дванаест... не, тринаест дана. Сећа се тог фантастичног укуса, сећа се толико живо да је и сада осећа у устима.

Сећа се флашице воде коју је пролио у иста та уста када је истрчао онај полумаратон. Стигао је међу последњима, али била је то велика победа за њега. Ко би рекао, то је било пре само недељу дана.

А онда му у глави слика Мери Ен. Толико година је маштао о њој. И сада, колико прекјуче, коначно добио прилику да је изведе у биоскоп. Било је то дивно вече. Обећала је да ће му се јавити. И јавила се, јуче.

Вечерас би требало да се поново нађу. Само кад би ова грудва...

Окренута на наличје, још се котрља. Прешла је дванаест путева, две пруге. Џими је у њој, сад већ и не размишља. Покушава да одспава, врти му се у глави. Лаку ноћ, Мери Ен.

Амбис.


Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive