05. август 2013.

Одржавање

У ваздуху. Тишина се никад није чула, напољу увек шум, у соби увек зујање. Никада није било без мириса, увек пластика, запршка, пара, шампон, зној, суво месо, козји сир, орошена трава, издувни гасови. Никада није било без укуса, увек кикирики, мента, медитеранска маринада, наранџа, смоква, краставац, сенф, бакар, сапун. Никада није било бело, увек амбијентална светлост нејака и прождрљива за боје, увек црвенкасто и жућкасто, увек сиво, никад црно.

Никада облак да ухватиш, увек се некако измакне. Ни Месец се не да украсти. Лопта се издува, вакуумирана врећа се надује, флаша пукне, чекрк се поломи, мудра грана савије, јака пукне.

Одржи се док тече.

2 коментара:

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive