14. јануар 2013.

Оћу да пишем

Овај текст је настао у покушају да напишем нормалан текст који би у себи садржао мало кмекавости, мало љубави, мало еротике, мало романтике и неке друге лепе ствари. Не препоручује се млађима од 18 година, јер је ово пример како не треба писати састав у основној и средњој школи. Понављам, НЕ ТРЕБА.

14. јануар 2013.
-понедељак-

Нисам писао ништа баш дуго. Звала ме да јој правим друштво. Пристао сам, наравно, шта бих друго. Донео по киле чипса. Она је сликала воденим бојама, неки пејсаж са радне површине. Рекох јој да ћу да седнем крај ње и да је гледам док слика. Тражила је од мене да се не смејем, а ја сам се наместио тако да не видим њен рад, већ само њу. И онда сам је хранио чипсом. Пристала је и на то. Рекох јој да ми се пише. Да бих написао како она слика, а ја је храним чипсом, и цео наш разговор до момента када сам јој рекао да ми се пише. Онда бих упао у бесконачну рекурзију. Волим кад се смеје. Допада ми се. Рекох јој да ми се свиђа. И она је мени рекла исто то. Предложила је да слушамо плоче. Заправо, то смо већ и радили. Како сам само глуп за оно што она ради. И опет сам помислио како би било добро да пишем. За све то време размишљао сам како цело то моје писаније уопште не би личило на мене, већ да сам га од неког украо. Рекла је да би било добро да више читам, јер бих тако добио више идеја. Туђих? Не, идеја како и из којих све перспектива могу описати оно што желим. Рекао сам да би било добро да опишем свој свет гледан кроз листић чипса који смо јели. Али чипс је дебео, кукурузан и ништа се кроз њега не види. Све то није имало никаквог смисла док нисам узео овај блок и оловку да нашкрабам све што могу. Данас је дан кад ми се пише. Један од оних. Па иако је оловка коју држим у руци неергономична и прави ми жуљ на прстима. Нема везе, само да пишем. То ми је фалило.

Ево и како је то изгледало у оригиналу.


Не могу вам описати колико сам се разочарао у себе кад сам поново прочитао свој текст. Али бар сам се насмејао онако искрено, до суза. На крају, боље да плачем од смеха него што сам постао болид :) Надам се да вам овај текст није покварио дан :Р

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive