12. јануар 2013.

Месни нарезак

Добар. Једе ми се сад. А ово је само још један спам текст. Данас сам толико спама појео да би ме само месни нарезак могао извадити. Реално. А послала ми баба, донела сестра неку сармицу од зеља, развалио се колко је добра. А спам у мејлу. А нарезак на полици.

Гладан сам. Овог тренутка, баш сада, отворио бих ту конзерву и појео тих 400 грама којекаквих остатака од нечега што је било месо. И осећао бих се добро. Иначе ми храна не недостаје тако, али овај месни нарезак баш бих појео.

То је неки мађарски месни нарезак, или је бар мађарска застава на њему. Купује тако баба те нареске, ко зна одакле, и где их налази уопште сред Параћина, 200 км од Мађарске. Добри су, квалитетни. Чак се и Јелени свиђају. Јелена мрзи нареске. И паштете. Воли пршуту, ону праву. Волим је и ја. Јео сам данас сендвич са пршутом, квалитетном. Или је бар била укусна.

А сад ми се једе нарезак. Мађарски нарезак од 400 грама. Поставио бих овде сличицу, али немам појма како се зове ни ко га производи.

Можда и одем да једем. А можда гладан легнем и заспим нарезак. Размислићу. Ако нема нареска, вечера не вреди. И кифла ми се једе уз нарезак. Она обична, од 20 динара. Као ономад кад је био земљотрес, кад сам изашао из бирцуза, а зора беше, и киша тек престала да пада. Тада нисам имао нарезак.

Ни сад га нема. А баш ми треба.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive