12. новембар 2012.

Кратак осврт на Windows™ 8

Инсталирао сам нову виндозу. Чиста инсталација боља од прљаве, наравно. Онај мој XP је трајао доста дуго и време му је било да се мења.

Сад, препоручио ми колега да пређем на осмицу, каже да подржава чак и моју слабу машину и све то. Није ми се баш свидела идеја испрва, али даље није могло.

И тако ти ја скинем осмицу преко академског програма и пре свега се информишем о враћању GRUB-a да не бих зезнуо оне линуксе што их имам, да ме не би обесили на послу, а и да могу да функционишем нормално. Пошто сам то урадио, покренем инсталацију осмице.

Интерфејс


Нисам сигуран на којим су психоделичним дрогама инжењери Мајкрософта били овог пута, али светлуцање и промене боје екрана су ме натерале да изађем из собе и одем до жене док се све не заврши.

Кад сам се вратио, подесих још неке параметре и логин.

Старт мени више не постоји. Сад је старт панел са сликама. Гомила прозорчића који се мање-више мењају, тј. приказују некакве податке, за шта је потребна веза с интернетом. То све ваљда може да се персонализује, још нисам дошао дотле.

Пробао сам да вратим нормалан старт мени, али нисам нашао ту функционалност.

Интернет експлорер нови је, морам признати, доста напреднији, мада ми интерфејс (укључујући поруке које избацује) још увек није довољно привлачан, па сам инсталирао Chrome.

Апликације и сервиси


Неке опције су унапређене, неке нове су додате. Нисам много истраживао, и даље сам углавном на Linux Mint 11, али полако упознајем систем. Свиђа ми се флет интерфејс - нема заобљених ивица и силних прелива боја. Не свиђа ми се што нема нормалног старт менија.


Превише прост и јако сложен менаџер задатака :)

У Action Center сам доспео случајно читајући поруке о драјверима и пронашао аутоматско одржавање. Претурајући по нету мало, пронашао сам да уствари ради дефрагментацију диска са оптимизацијом и скенирање против малвера. Мало је глупаво што су то сакрили од корисника. Добро је што се ова оптимизација може заказати.

Подршка хардвера


Драјвере сам морао ручно да инсталирам за звучну картицу (постоји) и за графичку (званично не постоји). Није пронађен драјвер за камерицу, не знам ни која је уопште. С друге стране, изашла ми порука да је пронађен драјвер за читач меморијских картица и да треба да се скине и инсталира. Пошто нисам баш сконтао где га је нашао, покренуо сам F1 и помоћ је искочила и све ми објаснила корак по корак. Лепо.

Иначе, графичка ми је Nvidia GeForce Go 7300 и последњи њен драјвер који је изашао за мој Asus A6Jc је избачен за Windows Vista. Скинуо сам неки драјвер за седмицу са званичног сајта и немам баш све могућности подржане, али бар је резолуција одговарајућа. Иначе, Asus каже да овај лаптоп не подржава осмицу. I did it for the lulz.

Закључци


Рачунар ми ради доста брже на овој верзији виндовса, ваљда зато што је чиста инсталација. Видећемо колико ће трешовати у будућности (и даље му се дешава у насумичним тренуцима, али има много брже време одзива).

Препоручујем, али добро проучите, јер ћете вероватно морати да учите нове начине интеракције (додуше моји су застарели јер сам прешао директно са Windowsa XP). Јавите своје утиске :)

07. новембар 2012.

Ма, трице (и кучине)

Забленули ме ових дана, нисам знао где сам ни шта радим, углавном. Већ другу ноћ спавам обучен, покривен ћебетом пуним прашине, на чистом јастуку који се скупио од прања. Нисам тачно сигуран куда то води, можда ми се буди онај инстинкт квази-слободе кад можеш шта год хоћеш, а ипак не можеш шта хоћеш и свестан си тога. На крају крајева, упао си у матрицу.


На то ме подсетио колега. Каже да ништа није стварно. И онда сам угледао себе на екрану изнад. Кога брига. Размишљам махом дугорочно, а служим се краткорочним потезима. Знају они који познају проблематику да то није баш паметно. Једино ако краткорочни потези имају дугорочне ефекте. Пошто моји немају, бар се тако чини, покушавам ту да углавим и понеки дугорочни потез. Кога брига.

Рат још није готов. Ближе се неке одлучујуће битке ових дана. Судећи према прогнозама, негде за 7-10 дана постаће баш гадно. То треба издржати. У тим тренуцима треба управљати временом, послом и животом најбоље што се може. Можда је то и лакше него што изгледа. Одеш с посла, обуставиш живот и искористиш време за рат. Видећемо.

Једно је сигурно - не смем погинути.

То му дође то. Наставићу да спавам овако док се не предосмислим. Или док ми не дође жена, па крене да ме млати тигањем зато што сам аљкав. Прија ми да спавам тако. Једино ми не прија да се будим у зору да бих постигао све. Али и то ће се променити. Раноранилац сам ја по природи, само што нисам каснокаснилац и то ме уништава, пошто залежем касно. Надам се да ме метак неће оборити једном таквом приликом.

Толико о овом извештају из матрица.

Blog Archive