07. новембар 2012.

Ма, трице (и кучине)

Забленули ме ових дана, нисам знао где сам ни шта радим, углавном. Већ другу ноћ спавам обучен, покривен ћебетом пуним прашине, на чистом јастуку који се скупио од прања. Нисам тачно сигуран куда то води, можда ми се буди онај инстинкт квази-слободе кад можеш шта год хоћеш, а ипак не можеш шта хоћеш и свестан си тога. На крају крајева, упао си у матрицу.


На то ме подсетио колега. Каже да ништа није стварно. И онда сам угледао себе на екрану изнад. Кога брига. Размишљам махом дугорочно, а служим се краткорочним потезима. Знају они који познају проблематику да то није баш паметно. Једино ако краткорочни потези имају дугорочне ефекте. Пошто моји немају, бар се тако чини, покушавам ту да углавим и понеки дугорочни потез. Кога брига.

Рат још није готов. Ближе се неке одлучујуће битке ових дана. Судећи према прогнозама, негде за 7-10 дана постаће баш гадно. То треба издржати. У тим тренуцима треба управљати временом, послом и животом најбоље што се може. Можда је то и лакше него што изгледа. Одеш с посла, обуставиш живот и искористиш време за рат. Видећемо.

Једно је сигурно - не смем погинути.

То му дође то. Наставићу да спавам овако док се не предосмислим. Или док ми не дође жена, па крене да ме млати тигањем зато што сам аљкав. Прија ми да спавам тако. Једино ми не прија да се будим у зору да бих постигао све. Али и то ће се променити. Раноранилац сам ја по природи, само што нисам каснокаснилац и то ме уништава, пошто залежем касно. Надам се да ме метак неће оборити једном таквом приликом.

Толико о овом извештају из матрица.

3 коментара:

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive