22. март 2012.

Не одустати

Тешко је кад даш неко обећање и онда наједном схватиш да га се ниси држао. Кад самом себи престанеш да верујеш и не очекујеш да други имају поверења у тебе. А други ти и даље верују, сматрају да си вредан тог поверења, да ниси крив, да си дао све од себе. Дубоко у себи знаш да је тако, али увек те нешто копка.

Мораш боље. Мораш јаче, са више енергије и полета, са већом преданошћу. Мораш стално надмашивати себе. Борити се против свега.

Лакше је кад имаш пријатеље. Лакше је кад имаш с ким да поделиш своју муку. Лепше је кад имаш с ким да поделиш радост, радовати се сам је заправо тужно. Навикнеш да будеш увек међу пријатељима. Не дај да ти то буде слаба тачка. Ако се у нешто упустиш, дај све од себе да то и одрадиш онако како ваља, како сам од себе очекујеш, па боље од тога.

Изненади и себе и друге. Нема бољег начина да поново стекнеш пољуљано поверење. И труди се до краја да га поново не изиграш. Само тако можеш напредовати.

Твитер је пун инспиративних мисли, ако знате да их покупите. Једна од њих, а не знам чија јер се испоставило да нисам ни рт-овао ни убацио у омиљене тај твит (и сад жалим због тога), је да не судимо о снази и напретку човека по томе да ли се суочава с великим проблемима, него да ли је исте проблеме имао и прошле године. Да изоставимо контрапримере које свака изрека има, рекао бих да сам ја са блогом већ дуже време у једном огромном проблему који нисам превазишао, иако се чинило да јесам већ више пута. Нећу одустати. Важно ми је да наставим да пишем. На крају крајева, и ово је мој дом.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive