19. март 2012.

Трка с временом

У фрци, трци и збрци коју сам задао себи својом неспособношћу и лењошћу, коначно сам успео да победим. Сустигао сам све недостајуће текстове (приметили сте ових дана да сам доста каснио) и сад је време да почнем да одржавам корак с временом. Можда ово звучи мало чудно или парадоксално, али успео сам. Не треба ми честитати.

Остао сам истрајан. Било је јако тешко сустићи разлике од по 4-5 текстова. Кад се нагомила, не можете тек тако да позавршавате све и да останете у току. Чак и ако успете, већ кроз пар дана наилази време за нови текст, а немате појма о чему писати. Тешко је и писати у прошлости, не можете се држати нечега што је актуелно у оном тренутку кад пишете, јер то није било актуелно пар дана раније.

Тако, кад ниси ни у прошлости ни у будућности, ниси нигде. Можда најбоље изгледа да прескочиш дане које си испустио и наставиш даље. Нисам то хтео, хтео сам да одржим формални континуитет текстова. Ипак, на једном месту сам искочио из тога и написао да је текст писан неколико дана после објављивања. Изгледа чудно, али је боље имати и тај податак, да би информације остале конзистентне.

Ето, само сам хтео да кажем да није лако тркати се с временом и стално каснити, али да сам сад видео како то изгледа и да ћу се убудуће више трудити да, као у почетку, припремам и објављујем текстове на време, те да до оваквих кашњења више не долази.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive