12. март 2012.

Слалом кроз дужности

Кад немате шта да радите, све вам изгледа некако празно, зар не? Досадна колотечина убије и последњи атом наде у вама да ће се нешто променити. У бекству од тога радите свашта и измишљате себи разне обавезе, али често се дешава да занемарите нешто што је по природи ствари приоритетно. Здравље, сан, храну, породицу, пријатеље, љубав, себе.

Терајући себе да радите што је могуће више, да бисте испунили неки свој унапред задати циљ или да бисте се осетили корисним, јер сте бескорисни кад само седите и губите време, понекад задајете свом организму прилично тежак задатак да испрати тај исфорсиран темпо. Захваљујући томе, организам је стално на проби, а ви стално разбијате своје пређашње границе издржљивости. То је природан след догађаја и прилично је јасно како функционише који део у тој машини.

Схватите да нешто није у реду кад почнете да примећујете промене на свету и људима око себе. Кад сањате, у сновима имате гомиле људи који очекују нешто од вас. Кад сте будни, сваке секунде они заиста нешто и очекују од вас. А ви немате времена за њих. У обавезама сте до гуше.

Е тада треба бити ефективан, брзо се реорганизовати, распоредити приоритете, бити ту за све и свакога, завршавати све на време и увек имати још времена за себе.

Надам се да сад коначно схватате у чему је мој проблем.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive