05. март 2012.

Зашто отворено знање није препрека развоју друштва

(деветог марта 2012.)

На данашњој дебати о споразуму ACTA у Дому омладине један господин из публике који је говорио на самом крају довео је у питање бенефит отвореног садржаја у односу на патентни систем по развој друштва. Да прецизирам, по његовом мишљењу, уколико би се укинуо систем патената и копирајта и свим садржајима био дозвољен приступ, дељење и ремиксовање онога тренутка када се изуми (пронађе, креира) нешто ново, људи више не би имали шта да деле. Претпостављам да се његова теза заснива на томе да ако је приступ нечему слободан, онда је тај који је то нешто измислио радио "џабе", па ће ускоро сви престати да креирају, што ће довести до ситуације да је друштво остало без иновација и престало да се развија. Овим текстом пробаћу да објасним зашто је то (по мом мишљењу, а надам се да ћете и сами увидети) погрешно.

Кренимо од филозофије, вероватно мајке свих наука које данас познајемо. Шта мислите, да су људи своја размишљања и закључке задржавали за себе, да ли би дошло до било каквог напретка? Тачно је, антички филозофи су имали своје ученике којима су наплаћивали или не, али су исто знање ти ученици могли слободно да користе даље и њему подучавају своје ученике. Свако учење се развијало, много њих је настало као последица неких претходних учења, многа учења су одбачена, а многа друга прилагођавана. Културом дељења и слободне размене информација кроз комуникацију, филозофија се развила до онога што је данас.

Идемо даље. Научници можда јесу сујетна бића, али постоје бројни материјални докази (писма, белешке и томе слично) како су међусобно заправо врло добро сарађивали. Када би неко нешто открио, често би то поверавао свом пријатељу или познанику који се бавио истом или сличном материјом. Истина је да наука и технологија знатно брже напредују када постоји сарадња између оних који раде, него када свако ради за себе и не да оном другом да погледа његов рад и да му своју сугестију. Зашто постоји Церн као институција? Зашто свако за себе не истражује, симулира и ради експерименте? Људи се данас повезују у нади да ће донети напредак цивилизацији.

Зашто не стоји да би људи престали да раде на иновацијама ако нестане патената? Индустрије које се данас развијају (не оне које полако нестају јер су непотребне, него оне које су тек у повоју или које се развијају заједно са технолошким напретком) захтевају научне тимове који ће за њих радити на побољшању производа, увођењу нових функционалности, имплементацији савремених идеја и креирању нечега што до тада свет није видео. Можда нема свака од корпорација подједнако добар научни тим, али се они свеједно свакодневно надмећу својим производима. За само човечанство је тотално небитно да ли је жироскоп измислио Њутн или Тесла, једино што човечанство има од жироскопа је његов практични значај. Научни тимови данас раде за корпорације, корпорације зарађују од својих производа и плаћају своје научне тимове. Проблем?

По данашњем устаљеном моделу, научници патентирају нешто у оквиру корпорације у којој раде и патент постаје власништво корпорације. Истог момента кад научник бива отпуштен, он и сам мора откупити права на свој патент да би га могао користити, или права на свој рад да би га могао цитирати и томе сличне глупости. Од оваквог стања користи имају само корпорације, и то оне које држе монопол над највише патената.

Решење? Укинути патентни механизам. Сваки од научних тимова и даље бива плаћен. Боре се да своју корпорацију доведу до максимума. Успут смишљају иновације, које се могу и не морају јавно објавити, али када се једном објаве, постају јавно добро, део отвореног знања. Када се једном открије шта то садржи производ једне корпорације, а што не садржи ниједан други на свету, то нешто почеће (или не) и други да користе ако је добра ствар. Свака корпорација брине о својим потрошачима тако што стално уводи иновације и побољшава квалитет, перформансе и цену својих производа. Ствара се права, а не вештачка конкуренција. Престају да постоје монополи, побеђује онај ко заиста ради бољу ствар.

Иновације никад неће престати. То је зато што је ремиксовање вид иновације, а људима је у природи да ремиксују и деле. Ремикс у науци је заправо надградња неког постојећег принципа да би се добило нешто боље, квалитетније, ефикасније. Није природно да неко држи патент на неку хемијску супстанцу (лекови!!). Није природно да неко држи патент на пар линија програмског кода које обављају одређену функцију. Није природно да неко држи патент на геном свиње. Није природно ни да неко држи патент на којекакве глупости које свакоме иоле образованом једног дана могу пасти на памет. И није природно да корпорације зарађују на тужбама (и да се уопште баве тужбама) уместо на свом производу.

Уз слободну комуникацију и дељење најсавременијих информација, технолошки развој би се значајно убрзао. Не би било стега и кочница које данас постоје због застарелог модела пословања корпорација. Природно је да користимо све своје ресурсе како бисмо побољшали човечанство. Природно је да нам ти ресурси буду увек доступни. Природно је да свако ради онако како најбоље уме на основу заједничког, отвореног знања. Природно је да у једној фер борби наставе да опстају они који знају и раде више и боље, а не они који су успели да откупе више патената и на основу њих скупљају харач.

Ослободимо се стега корпорација, укинимо патентни систем и ослободимо знање. Уместо појединаца, профитираће цело човечанство.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive