01. март 2012.

Шта ја о свему томе мислим?

Уопште није битно. Битно је како ти гледаш на то. Како се поставиш према проблему и како га решаваш. Ако немаш проблем, онда си у проблему. Што би рекао наш професор Перишић (парафраза): чим ми кажу да нема проблема, ја видим да немају појма.

Ја ти вероватно ништа нећу рећи. Није да ја кријем своје мишљење од тебе. Једноставно, право да ти кажем, и немам неко издефинисано мишљење о томе. Баш ме брига, у крајњој линији (ово је већ цитат). Ако ти са собом немаш проблем, а мене ништа не дираш, што бих се ја мешао у то што радиш. Свако има неотуђиво право на свој живот и на своју приватност. На сопственог себе.

Зар и поред сто својих брига ја да бринем твоју? Шта мислиш, има ли то смисла? Да се превише људи тако не понаша, да ли мислиш да бисмо били ту где смо сад, или сто пута развијенији? Јесте, има контрапримера. Стив Џобс ништа не би урадио да није бринуо бриге корисника. Али то је друго: корисници су њему дебело платили да брине њихове бриге. Ти мени не плаћаш.

Да закључим излизано: живи и пусти друге да живе. То је једини исправан пут и решење свих непотребних брига.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive