27. фебруар 2012.

Никад није касно научити

Каже она пословица да се човек учи док је жив. Она друга каже да се нико научен није родио. Трећа каже да човек умире глуп, али то нема везе.

Ствар коју генерално не разумем код људи је кад су апатични и досадно им је, "немају шта да раде", блену у празно или гледају неке глупости на тв-у "јер нема ништа паметније". Осим што је то потпуно погрешно и што води само већем заглупљивању, јер је мозак пасиван и само прима сервиране информације, уопште није тачно да нема ништа паметније. С друге стране, исте те људе кад потераш да ураде нешто ново, они нису спремни на то. Најчешће су изговори "не могу сад да учим (треба ми одмор)", "немам ја то појма (глуп сам за то)", "прекасно је (престар сам да научим то)" и оно најгоре: "мрзи ме, други пут".

Истина је да би се уз мало труда већина тих ствари могла лако савладати. Истина је и да је увек боље пробати научити нешто ново и на тај начин заморити мозак (мозгу заправо треба да ради, иначе губи еластичност, постаје лењ и неактиван), него гледати којекакве глупости или бленути у празно. Физичке активности изузимам из ове приче, али и оне су битне и за мозак и за здрав живот уопште. Бавити се физичком активношћу опет је много боље него гледати неквалитетан програм "јер нема ништа паметније".

Некима нешто иде теже, некима лакше. То је све нормална, индивидуална ствар. Истина је да што више искуства стичемо учећи нове ствари, то нам те и њима сличне ствари постају познатије, ближе, јасније. Лакше нам је да се снађемо сами уколико се нађемо у некој потпуно новој, непредвиђеној ситуацији. Да би се то постигло, потребно је разумевање. А разумевање се најбоље стиче практичним искуством. У преводу: научиш и онда вежбаш научено. Користиш новостечено знање (вештину) и на тај начин ти она све више постаје део рутине. Мозак се активирао, створио нове синапсе и почео да више да ради.

Савет: никада не престајте са учењем и никада не одбијајте да научите нешто ново. Никада нисте престари за ново знање. Уз мало труда, живот би вам постао богатији, а мозак развијенији. Трудите се да сваког дана научите нешто ново, макар неку занимљиву чињеницу из историје, уметности, биологије или друге науке. Оправдајте пословицу. Учите док сте живи. Немојте умрети глупи.

2 коментара:

  1. Volim kad o necemu razmisljam, a onda naletim bas na ono o cemu sam razmisljala - ovaj tvoj tekst se poklapa sa mojim mislima od jutros... Ustajem usporena, jedva kuvam kafu i pijem vodu, blenem 15 minuta u TV, a nemam pojma sta gledam i odjednom sam budna. A kad sam budna, ne mogu da sedim, da gledam TV i da gubim vreme. Odmah sam se bacila na obaveze, pa na ucenje, pa na pisanje i evo - vec je 13:13 h, a ja sam zavrsila bar 50% obaveza za danas... I onda pomislim - kako je moguce da neko nije ni poceo? Kako neko moze da sedi i ubija svoje sive celije, umrtvljuje i mozak i sebe i svoj zivot? Baviti se bilo kakvim akcijama preko dana, pa makar i "samo" fizickom aktivnoscu znaci ziveti zivot.
    Dobar tekst :)

    ОдговориИзбриши
  2. Претпостављам да многи попут нас слично размишљају, док остали раде управо оно што је нама нелогично. Ја сам се наједном бацио у неко море обавеза и сада све иде својим током, лагано, али не пропуштам прилику да урадим нешто ако могу. Касним овде са текстовима (по утврђеном распореду), пробаћу ноћас да објавим бар још два, да сустигнем заостатак.

    Да закључим, поново, стварно немам појма како, али неки људи једноставно нису научили да другачије функционишу и нешто их спречава. Хвала на коментару :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive