19. фебруар 2012.

Нестала

Сањао сам... Радим у некаквој колективној радној станици, гомила рачунара, којекакви људи за њима, неки мени познати, неки не. Међу њима мој брат, пита ме да ли је неки линк валидан, не сме да га посети, плаши се. Ја хоћу да га проверим, али имам проблема са сајтом који их проверава, не могу да га укуцам како треба... Шеф нам даје Рубикове коцке, сваком по једну, и на свакој за сваку боју фали по једна угаона. Крећем да је слажем, и налазим да су на једној средњој угаоној обе стране наранџасте. Ту радим.

Не знам где живим. Остало ми је нејасно. Знам да сам стално изморен и жедан. Знам и где постоји некаква пумпа за воду, и вентил који је избацује, ваљда да залива траву, или шта знам. Пред сам крај на сваких неколико корака на том месту била је по једна бочица воде. Пио сам, имала је чудан укус, али била је освежавајућа. Као да на целом свету нигде нема воде, само на том месту, том делу травњака где је пумпа. Пумпа изгледа као мех, али ради на струју, ваљда.

Ту негде у близини чека се аутобус. За другу страну, откуд знам. Мислим да никада нисам био на другој страни, али ми је свеједно потпуно јасно зашто станица постоји и зашто аутобуси пролазе. Више пута сам се нашао на станици. Обично нисам био сигуран који аутобуси ту стају и морао сам да проверавам кад ме неко пита. Људи су били неки слични мени, а неки су изгледали сасвим нормално. И свима је одговарао било који који ту стаје. Ваљда су били 51 и 41, а 47 није стајао са те стране, иако је прекопута стајао. Људима је било свеједно. И нико ти не би рекао ништа више од тога који му аутобус треба. Не знам ни шта ће им. Мислио сам да је свуда исто.

Осим аутобуса, друга возила нисам приметио. Улице су празне и стално је мрак. Не мркли мрак, има светала, али је вечита ноћ. И све што радим, чини ми се да радим кришом. Тако сам и воду пио, са оне пумпе. Кришом. Као да влада полицијски час, као да је грешка бити на улици у ово доба. А "ово доба" никако да прође. Време је одавно стало, иако постоји неки циклус. Посао, вода, аутобус, посао, вода, аутобус... Не знам где живим. Ваљда на улици. Поред воде.

Ваљда су ме пустили из неког затвора. Или из самице. Мучилишта. Луднице. Шта знам.

Моја добра другарица налетела је на мене, док сам се бавио водом. Био је ту неки напуштени трамвај, у њега смо ушли. Изгледала је ужасно, рашчупано, црно, замазано, унезверено. Промукло. Питала ме којешта, а онда су кроз напуштени трамвај почели да лелујају њени ликовни радови. Некада је лепо цртала. Листала је, тако, своју историју, вриштала како је све уништено. Поменуо сам да је све то јасно, уметност је забрањена. Почео сам и сам да схватам шта није у реду са овим местом. Полудела је, једва сам се одбранио од ње... На крају смо се растали, свако неким својим путем.

У страху од свега. Налетео сам на неки подрум, био ми је познат. Неко ми га је отворио, не знам ко. Ту више нема људи, доле су само винске боце и паучина. Однекле сам извадио кутију у којој сам некада крио новац. Сећам се. Покупио сам све што је било у њој, неких можда стотинак динара, у различитим новчаницама. Кутију сам сакрио у оно брдо паучине, међу празне стаклене боце. Изашао напоље, стискао онај новац у џеповима. Безвредан је, али је то остатак старе културе. Ако га пронађу код мене, не знам шта ће ми радити, али осећам да ћу бити кажњен.

Док сам о томе размишљао, налетео сам на још једног од нас. Био је у хаосу. Познавао ме. Ја њега нисам препознао. Рекао је да је његова мајка нашла Палму, моја Робена, а да он није нашао ништа. Није ми јасно било шта су тражили, али ми је јасно да ништа живо нису могли да нађу.

2 коментара:

  1. Ovo je jezivo zato što ima proročki ton. Totalna distopija. Po meni, bilo bi još efektnije da si to napisao bez ikakvog pominjanja da je san, tj. u vidu pripovetke, i da si ove neodređenije deliće za koje nisi siguran prosto domislio. Ali i ovako je super, oseća se nesigurnost u sve, pa maltene i u samo postojanje pripovedača, usled sveg tog haosa, očaja i besmisla...

    ОдговориИзбриши
  2. Није ни замишљено као приповетка. Знам да си у праву, осетио сам и ја то док сам писао, али немам појма, овако ми је било једноставније. Хвала ти на саветима :) :*

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive