16. фебруар 2012.

Први лет

Има животних искустава која ти остану у сећању по некој специфичности. Кажу људи да за све постоји први пут. Нпр. Лаза Лазаревић је написао чувену приповетку "Први пут с оцем на јутрење", која на врло сликовит начин описује пропадљивост и обновљивост савременог човека (приповетка је свевремена, па је остала савремена и данас).

Овај увод делује прилично неповезано, али нека. Није ово школски састав. Ако нећете да читате, не морате. А тако сам хтео да вам опишем свој први лет.

Први пут сам полетео у свемир... Па, имао сам неких 13 година, још нисам напунио 14. Било је то изузетно искуство.


Сео сам у ракету, осигурао све појасеве и сву осталу опрему, да вам не набрајам сад. И кренуло је одбројавање. 10-9-8... У тренутку када су сви мотори стартовани, јака сила потиска кренула је да делује на ракету, која се, уз страховито подрхтавање, полако одигла од површине. Турбуленција је било до изласка из атмосфере, али све је остало на свом месту (ово је сасвим нормална ствар, не знам да ли сте икад летели у свемир, али кад једном пробате, знаћете). Одједном, све се смирило, а бестежинско стање почело је да ме опушта. Лебдео сам.

Поглед на Земљу био је величанствен. Још интересантније је било видети све што нас окружује, сада из једне другачије перспективе. И тај мир и тишина. Осећај који се не да описати Земљанима, навикнутим на сталну буку. Ја немам речи којим бих га знао описати, па вам препоручујем да пробате да престанете да читате и потпуно затворите уши на пар минута. Е, тако је било, само без тог притиска.

Лет је, нажалост, кратко трајао. Морао сам се вратити на Земљу и повратак је био такође поприлично буран. Било је и помало вруће, али ништа што тадашња, већ савремена технологија није могла контролисати. Приземљење је било фино, а после свега ми се невероватно вртело у глави.

Моменат апсолутне тишине вечно ћу памтити. То је нешто за шта се ретко и реткима укаже прилика. Ја сам до неба захвалан онима који су ми је пружили.

2 коментара:

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive