13. фебруар 2012.

Вук је вуку човек

Ако се сагледа мало боље...

Није овај текст о крви, ни о меду. О крви можда јесте. Наизглед, јесте човек човеку био вук једном... И постаде то толико нормално да се више о томе не говори. Много крвавије би било да вук вуку постане човек.

Не, пазите шта вам кажем, људи су одавно постали највеће звери. И међу вуковима се зна неки ред. Примати такође имају своје обичаје. Регрес су започели људи.

Очигледно (бар мени) са ове дистанце, толико смо назадовали свих ових година да је то нешто невероватно. Гледајући у прошлост заборавили смо на будућност. Лезилебовићи и барабе, одабрани међу нама и од нас, никад нас никуда неће одвести. Апстинирамо од напретка, прогрес се спречава због ситних и крупних интереса. Срљаћемо у пропаст све док се оно главно не промени.

Кад ће се променити? Водећи могу нестати, али шта ће чопор без њих? Потребан је еволутивни преображај. А еволуција је спора и болна.

Радићемо на томе.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive