26. септембар 2011.

Пробуђен у сну

Не престаје. Као лудо. Не знам шта му је. Мало каска, мало трчи, па поскакује. Заробљено, ал' се не да, хоће напоље, кроз жућкасте решеткице да се пробије. Не капирам да ли то је све од хемије, никад нисам знао како функционише. Од неких сам чуо да је све то насиље, зато само бије, бије и не престаје. Не знам како да га питам да л' је лудост све, јер у смислу бесмисленог нашао сам се. Престао сам и да памтим речи пренете. Лаган као паучина њихао сам се, скупио у лету снове све најдивније. Разишла се магла, да туче престало је.

21. септембар 2011.

Најава



Долази доба плодности. Моје омиљено. Верујем да се мој годишњи одмор данас окончава и да ће у ову кућу поново почети да долазе људи да се дружимо.

А данас је Миланов рођендан, стога ова песма.

Поздрављам вас, уживајте у кишама које нам долазе :)
Измена: Да се разумемо, да не би још неко забаговао - не мислим на свој рођендан, већ на рођендан Милана Младеновића...

Blog Archive