04. новембар 2011.

Степен корисног дејства

Рад је од човека створио магарца.
Приметили сте да ме ових дана нема. Можда и нисте, пошто ме нема. Кажу да је ваздух добро чувати пре него што га угледамо. Неопходност воде уочимо тек кад останемо без ње. И тако даље.
Кога нема, без њега се мора.
У међувремену, нисам био ни на каквом интересантном послу о коме бих вам сада причао. Заправо, прилично дуго сам пресипао из шупљег у пуно (из главе у рачунар), па сам сад морао нешто да оптимизујем. Оптимизација се свела (пошто ме мрзело да купујем било шта) на претрагу, архивирање потребних фајлова, брисање непотребних и то је доста средило стање на мом чврстом диску. Онда сам решио да поново ставим у функцију линукс, овог пута игла је пала на Linux Mint верзију 10 (јер мој напаћени XP није лепо преснимио фајлове, па је десетка остала на флешу уместо да се сними једанаестица). Погађате да се сада осећам сјајно.

Знате, пре пар сати сам на пола сата морао да се вратим у прошлост. Сконтао сам да сам губио страшно много времена на виндози, док она одрађује све своје послове и тумара по диску без икакве потребе. Ово сада је потпуно ново, чисто, функционише, а и интересантно је, морам признати. Стално нови изазови :)
Онај ко се не бави немогућим стварима, није довољно hard-core. *
Без панике сам приступио инсталацији свега што ми је овде требало. И, покушавајући да на сваки могући начин ове године избегнем java програмирање, коначно сам пронашао систем који ми одговара. У моје залуђеништво за језик C (а од лета помало и Linux), као и све оне концепте отвореног софтвера, савршено се уклопила библиотека freeglut. После само мало интуитивног проучавања кода који сам такође нашао као пример, ускоро сам OpenGL искористио за графички приказ рада Грахамовог алгоритма за конвексни омотач. Ето, ништа није немогуће, успео сам после да исто инсталирам и на виндози, специјално за @aleksandar6630, те да га компајлирам. Ради и тамо, исто као и на менти :)
Није то тако лоше као што изгледа. **
Некако време брзо пролази кад се човек посвети нечему. Стижу нам колоквијуми, и ових дана ће бити све више учења и истинског рада. Осим факултета, желим да се посветим још неким стварима. Имам нешто у малом мозгу, али то треба разрадити. А треба остварити и неке сарадње. Наравно, ни љубав се не сме запоставити.

Толико. Очекујте новости, враћам се на сцену!

--

* - Парафраза речи које се (колико сам сконтао) приписују покојном Стиву Џобсу из једног приватног разговора, мени пренео колега Јокановић из друге руке.
** - Ко то тамо пева - једна од реченица које су ми остале у сећању.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive