01. новембар 2011.

Аршини

Аршини
Немој, сине, говорити криво
ни по бабу, ни по стричевима...


Настаде лудница. Не зна се ко кога којим оружјем. Ваљда се не зна прецизно ни због чега. Такви смо људи, кажу.

Сви меримо. Кога врага меримо, Бог свети зна. Углавном нам се мерила знају разликовати од случаја до случаја. Е, то је мука. Не можеш пропустити све кроз исто сито, но мораш неке на крупније, а неке на ситније, за сваког посебно.

И тако, кроз та мерења, отпадају једни овакви, други онакви, трећи пролазе... И онда се деси да се омане.

Свако мерење, учили сте то из физике у шестом разреду основне школе, има своју грешку. Ниједан мерни инструмент није довољно добар, па да смо га сами измислили у глави. Увек ће се неко ту провући где не треба.

А кад се провуче где не треба, па се покаже да се грешка одавно догодила, само што је занемарена (као што вас из физике уче целог века да занемарите ово и оно), онда крив ђаво. А није ђаво крив, криви људи.

А криви људи тешко могу да се исправе. Исто као и Дрина. Кад исправе Дрину, биће и сви људи, ваљда, прави.

И онда ће се сви мерити по истом. У'ватиш правац, па докле год досеже.

3 коментара:

  1. Što reče Protagora: ''Čovek je mera svih stvari, pri čemu svaki čovek ima svoju posebnu istinu''. A čovek kao čovek je nesavršen, propadljiv, samim tim ni bilo čija mera, ukoliko je on/ona čovek, ne može da postane standard, mera svih mera, mera prema kojoj će se meriti čija mera je najispravnija. Svi smo ''krivi'', neko ređe, neko češće. A da li će doći vreme kad će se sve meriti po istom... ne znam koji bi to stupanj evolucije morao da bude. Možda čak i ljudi ne bi više bili ljudi kakve poznajemo, od krvi i mesa, već od čiste energije. Ko zna...
    I pitanje je šta je uopšte ''greška'', koji su to ''pogrešni'' ljudi, ili shvatanja, ili dela, koji su se provukli gde ne treba... i to je sve subjektivno, i krajnje individualno. Kad smo ljudi, takvi kakvi smo. Nesavršeni.
    Jedino što mi možemo jeste da se pri svojim ''merenjima'', kao i u životu uopšte, trudimo da što manje povređujemo druge. To je valjda jedino načelo koje bi moglo da se navede kao mera svih mera.
    U svakom slučaju, lep tekst. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Mera za meru - Uzeću ti meru - prema svecu i tropar, Krojač greši za palac a stolar za pedalj...

    A u prvom kodeksu geometara (iz srednjeg veka) govori se o korupciji i časti.

    I ko će sve to da izmeri?

    ОдговориИзбриши
  3. Now_Wave, рекла си доста тога, не знам како да ти одговорим. Тешко да ће икада човек човеком мерити човека, јер да је човек човек, не би се ни трудио мерити човека - сви бисмо били људи. А, ето, дала си причи још једно гледиште, пошто нисам баш на то мислио док сам писао текст. Има смисла, баш :)

    Детозине, све те изреке говоре колико смо научени да све морамо некако мерити. А где се мери, ту се ствара простор и за фалинке, случајне, намерне или изнуђене. С њима је често најтеже.
    Интересантно то за геометре... Где су мере, ту су и поделе, па буди правичан, као у оним стиховима што цитирах горе.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive