17. октобар 2011.

Непознати моменат

У непознатом моменту нашао сам се у непознатом моменту. Нисам знао шта се дешава, када и како сам баш тада туда пролазио. Нисам знао ни како да реагујем, па сам реаговао на непознат начин. Непознати ентитети око мене са непознаницом су посматрали моју реакцију и, не верујући својим очима, упућивали се сви скупа раздвојени у непознатим смеровима. Окренуо сам се, коначно, и схватио да сви беже од непознате црне масе која се ширила иза мојих леђа. Непозната рука је пробала да ме шчепа за ногу, али сам већ увелико трчао испред ње непознатом брзином. Трчећи, прошао сам кроз непознате пределе, упознао тајновите и непознате шумске и планинске стазе непознате дужине. После непознатог броја сати трчања, коначно сам стигао до непознате пустиње и, роварећи кроз песак, налетео на непознат симбол нацртан на великом кружном плеху од непознатог материјала. Стао сам на плех и он се наједном преврнуо, пустивши ме да упаднем у тунел непознате дубине, и песак да ме затрпа. Плех је тада остао да стоји усправно и на њему је писало да ту почива

10 коментара:

  1. Ja bih sad nešto rekla, ali mi je nepoznato šta sam htela da kažem o nepoznatoj temi. Inače, ta nepoznata tema mi je totalno zanimljiva na potpuno nepoznat način. Zato mislim da je najbolje da odem u nepoznatom pravcu pre nego što izlaPRdam nešto nepoznato o nepoznatoj temi. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Ово си се сажалила кад си видела три твита и ниједан коментар :D Мени је непознато шта си хтела да кажеш, али то није ни чудно, с обзиром на целокупну ентропију око овог текста. Али немој ићи, слободно читај и друге текстове ;)

    ОдговориИзбриши
  3. ahhaha. Daleko sam ja od komentara iz sažaljenja. To mi je potpuno nepoznato. ;) Zapravo sama nepoznatost stepena entropije je savršeno nepoznata. To je ono što me je privuklo da čitam.

    ОдговориИзбриши
  4. На основу читања и проучавања овог текста, капираш да је све непознато, значи да је степен ентропије јако велики. Е сад, колико велики, то не бисмо могли закључити без неких вероватноћа, тако да ћемо ту стати, јер је практично све могуће. Хвала ти што се трудиш да разрешиш ову моју недоумицу :)

    ОдговориИзбриши
  5. No frks. Treba dati doprinos ovako nepoznato velikoj stvari, pa je tu moja malenkost htela da doprinese dodajnom nepoznatom količinom informacija. Ukoliko dođem do novih nepoznanica, javiću ti.

    ОдговориИзбриши
  6. interesantno je, iako mi nije poznato razumem li baš. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Ovo kao da je jedan od onih tekstova koje počinješ da pišeš bez neke određene namere i ideje, i kad završiš sa pisanjem, shvatiš da ti je i dalje nepoznato zašto i otkud si to napisao, odakle si tu došao, kuda si krenuo, i kako ćeš da završiš. Atmosfera mi je totalno kafkijanska, znala sam da imaš to u sebi. :) Zapravo me i podseća na jednu Kafkinu kratku priču, koja je ostavila vrlo jak utisak na mene. ''X'' je zapravo vrlo jak simbol, i ovde je odlično legao kao (potpuno logični) završetak tog putešestvija, obeležnog nepoznatim, kao konstantom. Mislim da je svako od nas osetio to u jednom trenu. Znamo li sebe uopšte? Šta uopšte želimo? Kuda idemo? Da li možemo biti potpuno definisani u svakom trenutku, svakom rečju, svakom mišlju? Svi smo mi pomalo X, i sve je zapravo pomalo X. ;) Eto ti svrhe tvog teksta! xD

    ОдговориИзбриши
  8. Олујо, као ти :)

    Ивана, како бих знати могао разумеш ли кад ни ти сама то не знаш? Мада, све то можеш схватити онако како ти сама желиш :)

    Садашња Таласности, откуд ти знаш шта сам ја имао на уму кад сам кренуо да куцам ово? Мислим, не знам ни ја, а како би ти знала? :D Ако икад будем писао књигу, бићеш ми рецензент. На твоје коментаре немам коментара. Икс. Де :)

    Софи, не дај се збунити, све је ово само један циркусић из моје главе :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive