22. јун 2011.

Саопштење (за јавност): Куд плови овај брод?

Размишљао сам нешто... (зашто ми увек кад ово кажем на памет падне и додатак - е сад смо наје*али?)

А онда ми је на памет пала и песма. Сад сам је послушао и контам да није примерена овој прилици. Тј. све је примерено, осим рефрена. Али, рефрен је толико озбиљан да заслужује засебан текст. Опростићете ми што сада нећу писати о насиљу, морам да се вратим на тему.

Повод за моје размишљање биле су стагнација и пропадање, тј. њихова периодична смена. Рећи ћете да нисам имао времена да се посветим било чему. Та, студент сам, побогу. Један од оних што су увек преоптерећени, иако су заправо ефективни тек кад дође стани-пани. То подразумева и да њихово студирање заправо није ефикасно. Приметићете и да нисам поменуо напредак - само стагнацију и пропадање. То је бар јасно - зашто бих радио икакву ревизију ако све иде као по лоју?

Прави разлог мог размишљања је што ја заиста волим да размишљам. Један сам од оних џабалебароша, некад су их звали филозофима, што тако стану па размишљају до бесвести, а никако конкретно нешто да ураде. Знам, најлакше је тако. Ја заправо не волим лакше путеве, али некако на крају увек завршим на једном од њих. Зашто? Зато што нисам кренуо на тежи пут на време, и онда са тежег пута скренем кад приметим да нећу стићи нигде у предвиђеном року. Кад год нисам то урадио, резултати су били неповољни.

И тако сам се ја замислио над судбином овог овде места. Не, не Земуна, већ блога. Било је тих случајева кад ми је блог нешто скривио, па сам хтео да га забраним. Али, овога пута је другачије. Нити ми је нешто скривио, нити имам воље да га угасим. Оно што ми заиста смета код њега је што у последње време ништа квалитетно нисам прочитао на њему. Претпостављам да нисте ни ви, али то зависи од тога шта сматрате квалитетним. Број ваших коментара свакако показује шта не сматрате квалитетним.

Оно што ће уследити је детаљна ревизија досадашњег постојања овог места, категорисање необележених текстова, издвајање фаворита, издвајање оних других фаворита (тј. креирање топ листа најбољих и најгорих текстова икада), а све у циљу проналажења математичког модела успешности. Схватили сте, све ово је било једно истраживање (о да, оно још увек траје), и хвала вам на учешћу, без обзира да ли сте само навратили, били неко време па одустали, или сте још увек ту. Ко буде у току, приметиће (надам се) некакве промене, биле оне благе или драстичне.

У току истраживања наилазио сам на разне успутне компоненте које би се могле укључити како би се истраживање само по себи унапредило и учинило занимљивијим. Ствари које сам до данас задржао, а које су настале тим "увођењем", дефинитивно доприносе нечему. Неке сам избацио као тотални промашај.

Ко је редовно пратио, вероватно се сећа да сам у више наврата покушао да с(в)е доведем у ред. То са мном уопште није једноставно, јер сам по природи јако хаотичан, иако можда не одајем такав утисак. Ко ме зна, зна да волим да све буде јасно, прецизно, без непотребних детаља али са свим неопходним појединостима. Зна да не волим стилске фигуре, јер оне омогућавају вишесмислености и неспоразуме, а то је оно што ми најмање треба у животу; и кад говорим јасно - опет не умем да комуницирам. Тако, ово није један од тих покушаја, само да се зна. Кад год сам рекао да ћу нешто надаље увек радити, од тога сам после неког времена одустајао, јер ми је стварало замор и терет. Хаотични људи не воле терет, воле да лутају слободно. Можда се зато нисам до краја сконтао ни са једном, али то је већ друга прича. Да не умем да волим као човек - то је трећа.

Све ове апстрактне категорије... Испуњавања, среће, љубави, клинци, палци... Све је то тако релативно, и на крају се све сведе на опште незадовољство.

Тако ја никад нисам задовољан. И то врло често излети из мене. Али људе то не интересује. Не може их ни интересовати, јер не износим никакве сочне детаље, само једноставно искочим и лупим пар реченица, чисто да се зна, и побегнем. У алкохол и музику, углавном. Па у кревет.

Лични дневник који сви читају није приватна ствар. А блог је јавно гласило. Као такав, овај овде има гомилу текстова који никоме не требају. Реално гледано, не требају ни мени, они су своју сврху испунили. Ипак, нећу их брисати... Чисто да могу да се подсетим шта сам све у животу радио.

Проблем са мном је што ништа не радим у животу. "Ти си студент". Па шта, има да радиш, бре! Слушај, ја ово моје студирање качим мачку о реп, дане и дане сам провео само висећи по нету и не знајући шта да радим. "Изађи негде, дружи се с људима, упознај стварни свет!" Да, стварни свет ме интересује. Онако, из трећег лица. Где, бре, ја да се дружим с људима, где сте ви то видели? На шта личи кад се ја с неким дружим, а да није на пословно-колегијалној основи? Част изузецима који су нашли начин да ме откључају.

На мрежи учим. Константно. И то баш онако, из трећег лица. Као из сигурне куће. И зато сам свеприсутан, иако без правог разлога. Могу вам послужити само као техничка подршка, као ризница некаквих сазнања која сам покупио успут. И ја, заправо, уживам у томе. Помагање људима, онако, из позадине, што би се рекло. Као експертски систем. Поставиш му питање, он ти каже шта има, и ти возиш даље. Реално, једина проблематична ствар у томе је што си на крају сам.

Велика дигресија, зар не? Сећате се, ово је саопштење поводом блога. Али ја сам хаотичан, а ово је мој блог.

Шта ће бити даље?

Не знам појма. Да ли је знање заиста проклетство, да ли га се заиста треба ослободити да бисмо доспели до самих себе... Открићу, кад завршим "Сидарту". Претпостављам да ни он није открио. Умро је као ја. Или као Јозеф Кнехт, спознајом да за поучавање других даје свој живот, јер је то најважније. Опет, као ја.

Углавном, суштина је да се ово може развити на два начина. Први је да ово остане рандом место, а да на неком другом пишем озбиљне ствари. Ја, озбиљан? Добар покушај. Други је да престанем да вас давим својим глупостима. У сваком случају овај брод ће ускоро потонути ако не урадим нешто. Ваљда зато што је капетан успешно извршио евакуацију свих присутних, али је емотивно везан за њега, па ће брод заједно с њим. Ако га закрпим, позвани сте да се поново придружите. Помоћ од вас тражити не могу, немам право на то. Ипак сте само путници. А да предам кормило неком другом и да се повучем - биће ми драго, ако има заинтересованих.

Ако заједно успемо да подигнемо ово место - наставићу да пружам логистичку подршку. На крају крајева, то је оно што сам одувек и радио, изузев овде.

10 коментара:

  1. Ајд те испоштујем што се каже, иако Томцее баш си филозофираш, мало причаш, а много пишеш.
    1. Изабрао си ти Томцее сине један тежи пут, онај паметнији и тежи, који се зове студирање. Ако тај пут успешно завршиш, онда си већ скоро чоек цели. 2. Погубљеност? Сине Томцее, обраћа ти се један од шампиона исте, уз потврду стручних из области, ти кажем, баци мало на папир колико информација обрадиш у току дана, сам кажеш да непрестано са нета упијаш активан си Србин, Блогер и Твитераш... мало разводни, па ће се и мисли средити. А са блогирање настави, јер ми миришеш да ћеш из бесмисла временом прерасти у смисао. Па ето ја те почасти мишљуњем, а ти сам одлучуј!

    ОдговориИзбриши
  2. Небојша, друже, лепо си то приметио - много причам само путем тастатуре, уста слабо користим.

    1. Са студијама својим немам проблем, проблем имам са неквалитетно утрошеним временом које није повезано са њим... Студирање је процес, и бојим се да кад завршим факс и даље нећу имати појма ни о чему (осим о својој струци).
    2. Шта значи бити активан Србин? :) Активно не радим ништа, само читам и твиткам неке глупости (и понешто паметно што други напишу рт-ујем). Вероватно ћу да на наставим, ко ме познаје, зна да волим да пишем и кад нема никаквог смисла... Само ћемо видети у којој ће то форми надаље бити.

    Хвала на мишљењу, почаствован сам :) И хвала на читању овако подугачког прос... овај, саопштења :)

    ОдговориИзбриши
  3. Da ti ja kažem šta mislim na zadatu temu.
    Leto je, vreme je da brod malo otplovi u neke toplije vode, baci sidro i odmori se, zajedno sa putnicima.
    Pa kada ponovo dune košava, eh misli se razbistre same od sebe.
    Do tada, opušteno, kako i šta ti padne na pamet.

    ОдговориИзбриши
  4. Хе :) Обавезно неко разбистривање, лепо је време, штета да се не искористи. Заказујемо ми перипатетичку школу чим прође овај испитни рок, ништа не брините. Можете с нама у филозофију у природи, а биће ваљда и неки крканлук :) Таман да видите и Џангл, Добрилу, Милоша... Па можда и још некога, ако се пријави :D Ја своје путнике не остављам на цедилу!

    Што значи... Ваљда ме сваки пут кад напишем нешто овако добро прође негативна фаза. Биће боље. Већ је боље :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ako misliš da TI imaš problem - razmisli šta je tek sa onima kojima je (kao) sve jasno. Pa pre svakog naslova odu malo da izguglaju kako stoje ključne reči, pa više razmišljaju o tagovanju, ciljnoj grupi i SEO nego o samom tekstu, ne čitaju komentare nego tabele sa "analitiksa", vise na twiteru i FB da bi povećali broj poseta na blogu, a onda shvate da im je korisnije da ga zamrznu, jer im tako raste fiktivni rejting... Na kraju ih viša-matematika dovede do zaključka da je najpametnije ne raditi ništa konkretno, nego se samo igrati sa brojkama, rejtinzima, retwittovati nešto "kul", linkovati se u kolo sa treš-viralnim-smećem. I onda si baja? Do jaja! Vidiš? Ti si u stvari car, ali ćeš to tek da shvatiš...

    ОдговориИзбриши
  6. Napisa ti: "Број ваших коментара свакако показује шта не сматрате квалитетним" i - ostade živ. To je jedino što si lupio, sve ostalo je u redu. Broj komentara ne govori ama baš ništa o kvalitetu bloga.
    A da voliš da filosofiraš, to je evidentno, i baš zato mi se i dopada tvoj blog. Što napisa Miodrag: "Ti si u stvari car, ali ćeš to tek da shvatiš..."

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман23. јун 2011. 12:24

    Odmori. Povuci se sa bloga, tvitera, fejsbuka, interneta uopste. Leto je, iskoristi ga na najbolji nacin, a ne uz racunar veci deo dana.

    ОдговориИзбриши
  8. Idi jedi nešto! :) Zavistan si od razmišljanja.. Probaj za promenu da pišeš o nekim drugim stvarima, možda te to oplemeni. Je l' bi se usudio to? :) Volimo tvoj blog svi, preopterećen si razmišljanjima..piši o tome kakvo je tvoje mišljenje na temu, npr, homoseksualzima... odmakni se malo od filozofije i dubokoumlja, dosta ti je tog,. ozbiljno! Jednom ćeš napisati knjigu, ali probaj nekim drugim stvarima da se posvetiš, blog je savršen za to..Kapiraš?
    :)

    ОдговориИзбриши
  9. Mogao bi malo manje da se preisputuješ. :)

    Kad doživiš dan sa 5500 ljudi, ili nešto tog tipa, normalno je da se malo štrecneš, ali mislim da ti se to nije desilo, prema tome, nisi još došao do toga da moraš da se zabrineš da li si previše otkrio. Vodiš divan, iskren i ljudski blog.

    I, kao što Miodrag Ristić reče, neki su analitični na drugi način. Sklone sve linkove ka drugarima, samo zbog SEO, umesto da dođu do tog "uspeha" teškim radom i kvalitetom, biraju naslove, glupiraju se i, na kraju, ispadnu ljigavi čak i ako te cene i ti njih. Jednostavno te nerviraju. Kvalitet je ispred svega, a ti ga imaš.

    Zatvoren nisi. Nemaš pojma kakvi su neki - samo ćute, ćute, ćute. Ako, makar ovde, imaš hrabrosti da pričaš, to je veliki i bitan korak.

    Da ne spominjem da je ova žena u pravu: http://nblo.gs/jy3XE

    I da ponovim: trying and giving up is a form of breathing. Nisi uspeo da se odvikneš, pogrešio si. Možeš opet da probaš. :)

    ОдговориИзбриши
  10. Извините што касним, јучерашњи дан је непланирано искоришћен :)

    Чика Мико, немам појма о чему причаш, једино што сам приметио је да ми је Blog grade порастао са 90 на 91 xD Заправо, све то отприлике и ја радим, зато сам и пропао овако :) Шалу на страну, надам се да никад нећу довољно забасати у статистике и анализе да ми блоговање изгуби сваки смисао. Хвала најлепше!

    Миљо, хвала и Вама. Немам појма, баш сам се нешто избедачио ових дана, и то је тако излетело из мене. Знате, није то због мене, него због Томке, остала је усамљена :) А да волим да диваним - обожавам!

    Анонимни/a, повући се не могу сигурно, лето је :) Биће свега овог лета, сигуран сам у то. Али да ми неко објасни шта је најбољи начин чекам већ вековима. Углавном сви знамо шта није добро.

    Џу, све, све, али да ме тераш да једем... Страшно! :P А замисли ти да ја сад пишем свој став о хомосексуализму, колико би ми требало да га издефинишем у потпуности и да га лепо срочим. Знаш, ја сам зависан од размишљања. И што бих ја писао о хомосексуализму, кога брига шта ја о томе мислим. Људи ко људи. Али мислим да ће ти следећи текст бити занимљив :) Не брини, преживећу, навикао сам да мислим. И, ако би могла да ми објасниш ово: "Je l' bi se usudio to? :)"

    Ива, могао бих да могу :) Немам појма како ти је, заиста, не бих да сам у твојој кожи. Видео сам те данас у "Око магазину", морам рећи да се сјајно држиш под налетима људи са свих страна.
    Да ли откривам превише - престао сам да водим рачуна и то можда није добро, али капирам да немам чега да се кријем - ово су моје речи, моја размишљања и требало би да сносим пуну одговорност за њих. Можда нисам затворен, али ниси ме упознала. Погледај Небојшину прву реченицу горе :) Зато ме писање вади.

    У праву је жена, у потпуности. Све ми је то већ одавно познато.

    Дефинитивно мислим да нећу опет пробати у скорије време. Више не осећам потребу, нити видим смисао :) Хвала ти!

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive