19. јун 2011.

Најболнија реч од три слова

Нисам сигуран како је до тога дошло. Највероватније је у питању још једна систематизација градива, једна од оних што се дешавају на крају дана у коме ми нешто по ко зна који пут кврцне у глави.

Углавном, опет сам имао блиски сусрет с Немцима. Било је то у сивим нијансама, као у серији "Отписани". Тамо, испред библиотеке у Параћину, одједном се нашла граница. С једне стране наши, с друге стране, како сам се окренуо, створише се оне њихове кућице, рампе... И колоне црних возила, стилизованих специјално по налогу великог вође.

Тутњава, па фијук. И сирене, и сирене, свуда око нас... Упадам негде, не знам где, изгледа као подземни вод из електране; помажем раднику да почупа каблове. Тада је већ све добило боју.

Онда неки кафић, са неким познатим ликом, мислим да је глумац. Прича са пуно ентузијазма како планира неку акцију у којој би учествовали виђенији људи из света позоришта, филма, телевизије... Говори са још једним познатим ликом, ваљда уредником неким: Планирали смо то да одрадимо овог пута озбиљно, требаће нам јака подршка, очекујем екипу "Експреса", можеш ли то да одрадиш? Требаће нам и нека опрема...

Негодовање с друге стране... Брате, знаш како стоје ствари, ту више не могу ништа. Желим ти срећу, ја палим у Аустрију, колико сутра.

Као да се данима спрема за ово, глумац је већ донео и летке. Текст нисам упамтио. Симбол манифестације је изгледао отприлике овако:

пркос
Да, тако некако. И оно најстрашније је што ништа није деловало тако страшно, једино онај фијук и чупање каблова... Није то равнодушност, има ту нечега пркосног, неке воље за отпором, за заједничким деловањем, за учвршћивањем веза. Па опет, толико су сви навикнути на тај ужас, да настављају да функционишу нормално, као да се ништа не дешава.

Све је деловало као још један обичан дан. А био је све, само не обичан.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive