06. мај 2011.

Први мај, #Grza и још понешто

Овај Први мај провео сам негде, за разлику од десетак претходних којих се не сећам и још десетак које сам провео код куће. С тим у вези, рекох, хајде да напишем нешто, да остане у сећању и кад ја побенавим једног дана. Знате, Гугл не заборавља. Да поменемо читаву екипу, по азбучном реду: Дуле, Иван, Пера, Стефан, Ћира и Чупави ТоМЦаа. Везао сам профиле на твитеру, пошто сам их помињао ових дана...

Све је почело много раније, отприлике пар недеља, или шта ти ја знам. Уствари, сећам се да је Иван питао Стефана још негде крајем фебруара: "Шта ћемо за Први мај?" :D То је било грешком, пошто је Иван иначе склон да се изгуби у времену, као и ја.

Договорили ми све то лепо. Одржали смо конференцију преко нета, небитно на које све начине, битно да је то било супер организовано.

Биће ово подужи текст.

Кренули смо 30. априла рано. Ја сам једини имао две џиновске торбе и пар кеса, остали су кренули углавном са по једним ранцем на леђима. Захваљујем тати и мами, све је оно послужило, мора им се одати признање :D Од свега ћу издвојити чувени џиновски дуплирани јорган који нам је свима у "Марио" шатору спасао леђа (колеге у "Луиђи" шатору су се смрзле, част изузецима са врећама :Р). Иначе, и шаторе смо купили пар дана пред одлазак, преко allegro.rs, пошто смо добили обавештење да горњи планинарски дом нема дозволу да нас прими на конак :D И ако, било је још боље :л)

И време нас је, хвала Богу, послужило. Могло је бити баш мокро и хладно, али је, напротив, само мало овлажило негде око 4 ујутро 1. маја. У Параћину се за то време разбила киша. Ни ветра није било код нас, а у подножју се ветар разбио...

Како смо први стигли ми из "Марио" шатора (са оба шатора), док је "Луиђи" екипа дошла нешто касније из техничких разлога (а код њих је био комплетан F&B програм), ми смо се задовољили флашом воде коју нам је мој отац дао, а која није била из хладњака, Дуле, формирали основну структуру кампа и распалили ватру (и одржавали је сатима...). Са "Луиђи" екипом стигао је Иванов отац, гомила хране, пића, деда-Дулетова велика секира, чекић, конопац, најлон и шаторско крило... Све се то лепо склопило и живот је могао да почне. Химна нам је била Да ме види бабо. Смучила ми се та песма, искрено, али је кул :) Не знам ни зашто је била химна, чак се нисмо ни опијали (част изузецима), ни јегер нисмо имали, али је кул и даље... Камп, здравица и пиће у 'ладној Грзи која је и сама за пиће (ја сам је пио, не знам за остале):

Већ смо увелико били "утврђени" кад су наишле прве комшије. Није их било пуно, гужве није било ни првога, све због кише које су се људи бојали. Нама је било лепо. Музику си имао какву волиш (неки је и не воле, али добро сад), наравно да је било оних који су дошли да се не отрезне док не оду (два или више дана; све то из комшилука).

Толико има ствари које неће овде стати. Горе је иначе лудница, нема сигнала, чист ваздух, заборавих на технологију и твитнух само пар пута кад сам се спустио до доњег дома :D

Ватра се није гасила (осим оно кад је почела киша), сви смо деловали екипно. Похвалио бих мајсторе за пљескање, Ћиру и Перу, који су нам на хм... креативан начин показали како се то ради на примеру млевеног меса. Остали су пекли и презнојавали се, мували се око ватре, правили се паметни (ја сам представник оних што се праве паметни) :)
Пера лупа шамареТоМЦаа загасује

Морали су да ме слушају, сви. Није да нису хтели. Понео сам фрулицу из Врњачке бање, што ми мама купила прошле године, је л'те :D Родила ме та иста мама за све, кеве ми.

Инциденте нећемо да помињемо, јер их није било (:D).

Комшијски шатор је власника променио десетак пута, видели смо педесетак различитих људи распоређених у разна доба дана и ноћи тамо... Мора да је неки бордел био. Само, био је плав и широм отворен.

Колико је малолетница и оних мало старијих малолетница прошло поред нас преко дрвеног мостића, о томе и да не причам. Прошло је кључна реч. Нису хтеле да прилазе нашој сект... овај секцији палеонтолога, јесте. Ево и зашто:
ованован и камп

Ја сам се играо са ватром цело јутро, маја првога. Екипа се разбежала, неки су спавали, а неки ишли до доњег дома. Имали смо примедбу пијаног комшије Буце да 24 сата дневно печемо роштиљ. Ех, да је тако...

Елем, 1. мај је протекао у знаку мог незаборавног концерта. Незабораван због тога што сам певао више сати без престанка, све гласније и гласније, на крају за целу околину и све пролазнике. Незабораван и због тога што 90% мојих песама нико није знао. Незабораван и зато што ми је било лепо и што сам био у неком Fool on the hill трипу. А комшијама је исто било лепо, чим нико није потегао секиру или пушку на мене. Искористио сам своје познавање (оних правих) народњака, па сам свашта певао и пролазницима (и пролазницама), као да је све то сасвим нормално (што и јесте) :D

А све је почело кад смо сконтали да комшија Буца на разглас пушта један исти CD са 15-ак песама 20 пута на дан у круг и кад нам се његова музика смучила.

Кафу су кували у Периној конзерви од "ред була". Врло креативни и сналажљиви људи, са правим инжењерским приступом (један архитекта, један математичар, један официр, један камионџија и два информатичара кад се саставе, мора нешто да се направи). Улоге: Стеле - вештачка рука, Иван - осовина, Ћики, за промену, држи чашу у руци.

Свакаквих ствари је било.

Ћира баца магију ветра на другареЋира баца магију ветра на Дулета и Стелета

Неко нам је у току ноћи оставио секирче, по коју сутрадан цео дан није дошао, па смо је ми утрапили ћалцима у замену за 4 литра "апатинског" и пола литра шљиве. "Апатинско" ме овог пута пријатно изненадило (питкије ми је од "јелена", што нисам могао да замислим!), мада сам се задржао на шљивовици, због гласа.

За крај, #epic тренутак сусрета у граду другог маја: Ћира ми уручује виљушку, Стеле шерпу, Иван нож :D

Ето, немам шта да додам више, сморио сам, ионако. Уз фотке је све јасније. Ја сам овај чупави ружни са плавом тренерком. Познаћеш ме и по мраку по висини и мераку... :D

Овога пута нећу о рушењу здравих стабала од стране неких људи из комшилука, њима ћу посебном, следећом приликом, да се наје*... знате већ. :@

Захваљујем Ивану и Пери на фотографијама за пост. Ако сам нешто изоставио а битно је, лупите коментар ;)

14 коментара:

  1. zasto samo ja ne umem da napravim gif? -.-
    i mislim da nista nisi izostavio xD

    ОдговориИзбриши
  2. Овај је направљен помоћу http://picasion.com/ ;) Доста тога сам изоставио, али нема везе... Да си била с нама, знала би :D

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала ти што си овековечио сећање на 1. мај овим текстом. Све си супер (коректно) описао осим једног детаља - секира је Перина. :D

    ОдговориИзбриши
  4. Tacno je da fali mnogo toga. Razne su to gluposti npr. kada je Dule propao u sanac, udario glavom o zemlju, i tako lezeci drao se : "Ijaooo polomio sam p*cku" (da izvines). Onda kada se taj isti "gospodin" ispovracao i pao na Peru, ja kada sam u snu udario Peru u glavu. I tako nas drug Pera otiso da sora i pronasao zivotinjsku glavu, dok je Cira sa druge strane u istom tom pohodu pronasao papucu i digitron :D

    ОдговориИзбриши
  5. Kao što ti napisah na Twitteru, post ti je objasnio. :-) I da, Ivane, sekira jeste bila privremeno moja, inače je deda Duletova. :-)
    A epizodu sa Duletom i njegovim padanjem na mene... hmm, šta znam, možda je i mogao to da doda.
    Zapravo, bilo bi jako kul da napiše još jedan post kao addenum. :-)))

    ОдговориИзбриши
  6. Иване, ја знам шта причам :Р

    Стеле, брате, рек'о сам да није било инцидената, шта ту није јасно? :D Али 'ајде сад, кад си то додао, нека остане овде... Хвала што си ми разрешио мистерију проналажења оне лобање, нисам се баш сећао како је дошло до тога. А на папучу и дигитрон сам потпуно заборавио xD

    Перо, биће још један пост, али мислим да ће бити о уништавању шуме.

    Заборавио сам да кажем и да сам поцепао "Марио" шатор, но није битно :Р Хвала вам, момци, још Дуле кад би могао да коментарише, било би то генијално :D

    ОдговориИзбриши
  7. meni je sve jasno osim ovog na kraju-šta ćeš da radiš ljudima koji su posekli stabla? zeza me ekran, umesto slova vidim zvezdu i tri tačkice :D :D :D

    ОдговориИзбриши
  8. * је џокер, три тачкице су... три тачкице :) Ноуп, да бих допунио треба ми реална моћ да им урадим нешто, овако ћу само писати о њима.

    ОдговориИзбриши
  9. Baš dobar "raport". :) Obožavam prirodu i kamopovanje, tako da sam uživala čitajući. :)

    ОдговориИзбриши
  10. Хвала, Чаролијо, надам се да си осетила бар делић атмосфере :)

    И ја обожавам природу, а од овог првог маја обожавам и камповање, те једва чекам следећу прилику. Наравно, писаћу поново, чим се деси :)

    ОдговориИзбриши
  11. Znači, gotiva :D Mogli ste `ladno i da ostanete tako još neko vrijeme, potom da odlučite da je vrijeme za revoluciju. Ono, osnujete gerilu, pokorite sela i gradove. S obzirom da koke vole revolucionare, postali biste glavne baje :D

    A ništa od tog niste uradili. Ebem vas glupe :P :))

    Šalim se, vidi se da je zezanje bilo super ;)

    ОдговориИзбриши
  12. Знаш како, све је то лепо, али следећи пут негде у јулу се договарамо, а требе купимо успут. Стварно се осетио велики недостатак...

    Хвала што ме тешиш :Р :))

    ОдговориИзбриши
  13. Јо ман, фино теби било. А ја к'о бос по трњу.

    Него, што се тиче треби, мени су неке вр' малолетнице? махале, а ја таман кренуо са екипом преко моста, гајби. Ја све вичем, ајмо назад, ал нико не слуша.

    И брате, свака част за организацију. Све имате. Ми сваке године смо све бољи, све мање ствари заборављамо, ал'то је и даље поприличан број.

    И на крају, да ли сте запленили главу оне живуљке или сте је оставили да почива у миру? џД

    ОдговориИзбриши
  14. Што к'о бос по трњу?

    Мени неби ма'нула ни да сам Чак Норис.

    Захваљујем, планирано је то дуго и детаљно ;) А што се главе тиче, ваљда је остала тамо, не знам. Ја је понео нисам :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive