20. април 2011.

DVDCT и оно што после дође - пролог (1)

Опростићете ми за овај серијал постова. Бићу јако пристрасан, пишем историју из свог угла. Немам појма како да почнем, али знам да некако морам. Дефинитивно.

Протеклих 20 година... Мени је ово 21. Значи, читавог мог живота до сада прича се једна прича. Ликова има много, ко би их могао попамтити. Ипак, неки се памте много боље од осталих. Неки су обележили све ове године. Ко је иоле био присутан, на свој начин је обележио то време. Хтедох рећи и да је обележио територију, али то би звучало превише животињски. Ја се не играм тако.

Ја се играм другачије. Бар сам тако мислио. Стасавајући полако (ко зна да ли ће се то икада завршити), упознавао сам друге који се играју као ја. Старије, млађе, вршњаке. Људе који су у ту причу ушли раније, или касније... Људе који су ту причу живели из свог угла. Сваком од њих припао је делић свега. Некима је то била лоптица, некоме бодеж који се зарио у срце. Свако је играо своју велику улогу. Нема малих и великих улога, нема споредних и главних. Свака је велика, свака је главна.

Знате да сам нестабилан, да лако планем, да се смејем или упаднем у депресију практично "из чиста мира". Ништа није без разлога. Тако сам се формирао у том свом стасавању. Било је разних кулиса којима сам се инстинктивно прилагођавао. Могу рећи да је моја прича тотално наивна, или је бар таквом видим. Одувек сам био дете среће. Онај Бог, на кога тако често заборавим и с којим се понекад борим, чувао ме је као свог најмилијег. Шта ли му то дође? Да ли ме зато на путу за "горе" чекају тежи задаци? Да ли уопште идем "горе"? И где је то "горе"?

Знам само да кад шуме и горе крену да горе, ниђе нема горе. И знам да су за мог живота у тако кратком времену више пута горијеле. А ја сам се крио, бежао. Неки нису побегли. Неки нису хтели, неки нису могли. О многима је остала легенда.

Ту и тамо пробуди се у мени нешто негативно. Понека мржња, понеки страх, понека стрепња, понека немоћ, понеки бол. Неко сећање, нека патња. Крену сузе из очију. Кад помислим да немам појма...



Наставићу други пут, не могу више. Хтео сам да позовем све који би желели да гостују, али још ни ја нисам направио увод какав сам хтео.

2 коментара:

  1. Ја сам обећао да ћу учествовати, али бих, ако није проблем, написао текст за који дан, можда до недеље, и послао ти. Океј?

    Иначе, занимљив је увод, иако је недовршен. Има ту нечега. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Да не кажем "нема проблема", али у реду је :) Тренутно сам ја у проблему, биће ми мало незгодно да изгрувам све што сам хтео, мораћу да направим неки концепт. Пратите, бићете обавештени :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive