28. април 2011.

Акварел пролећног јутра

Не знам како да почнем. Ваљда од твита за добро јутро, у 5 сати и 6 минута, с телефона, директно из кревета с погледом на небо:
Svitanje, posle toliko vremena #win Dobro jutro!

Нисам укључивао рачунар, није ни било потребе. Спаковао свеску, књигу из вероватноће и "Тврђаву", и кренуо са сестром у јутарњу шетњу до станице. Она на посао, ја на Калемегдан.

Мало смо разговарали о пријатном ваздуху, свежем мирису влажне земље и лепоти оног осећаја кад сви спавају, а ти ходаш сама кроз град... Питала ме где ћу ако почне киша. Није битно, снаћи ћу се. Мени киша није непријатељ (мада једном замало да ме убије, поред таквих пријатеља и не требају ти непријатељи).

Изашла је из буса, свако својим путем. Зелени венац деловао ми је необично празно, али су вредни продавци већ полако монтирали своје тезге. А Кнез Михаилова празна. И најлепша је кад је празна. Ево како то изгледа из угла мог дивног апарата (нисам монтирао ништа, тако је испало) :) Прво фонтана, а онда и улица:
Наравно, чисто да се зна, проследио сам и информацију о времену ;)
Divno jutro u Beogradu, kisica se necka, a i ne treba da padne :) (6.29)
Ово је више издодолисало ствар, те сам после имао проблема са капима кише које нисам могао да отерам са листова књиге :)

Ходајући тако, уживао сам у самоћи. Приметио сам да су голубови апсолутни господари овог простора док људи нема:
Ипак, нисам био потпуно сам. Окрећући главу са десна на лево, приметио сам и прве пролазнице, честите и вредне, запричане припаднице лепшег пола, украс и смисао наших живота, које су кренуле на извршење својих данашњих радних дужности. Нажалост, потрајало је док су ми и оне стале у објектив, ако се препознају, слободно се могу јавити да попијемо јутарњу кафицу следећи пут :)
До Калемегдана беше још пар пролазника и неколико уличних чистача. Семафор - црвено, ја се замислио, замало да ми зелено промакне. Наравно, ни лево ни десно никога, само један трамвај је прошао, али ја сам узоран грађанин :)

Уђох у парк. Поново одушевљење оним свежим ваздухом, мирисом влажног лишћа, траве и земље. Ево тог момента:
Док је полако свитало, бацио сам пар погледа преко реке. Не морам да причам о импресији коју на мене оставља град који се буди. Обишао сам и споменике, подигао с бетона један залутали флајер и бацио га у канту, да не квари утисак, стајао мало на месту са кога обично посматрам град (последњи пут кад сам ту био нисам био сам, и то ме мало штрецнуло), а онда се вратио горе... Град се већ полако подизао на ноге:
Друштво на две клупице од мене правио ми је један симпатичан пар који је, судећи по торбама, тек пристигао с пута. Решили да се науживају у призору, изразговарају о којечему и то је било сасвим довољно да по поприлично тмурном и прохладном времену седе и чаврљају :) Друштво су ми правили и голубови, који су неприкосновено владали и око моје клупе. Пар нисам усликао, али зато голубове јесам. И затварач "кока-коле" који се ту нашао. Њега нисам дирао, ионако је било превише пикаваца около. Све ће то средити они који су за то и плаћени.
Жао ми је што је све овако прљаво, али неке ствари се тешко мењају. Одушевила ме кеса са празним лименкама закачена о стубић канте. Ни то нисам усликао.

Осим нас и пар чувара, шеталиште је још увек било празно:
Иначе, на овој клупици сам уживао у "Тврђави", стрпљиво бришући капи ситне кише са страница, све док није постало неподношљиво и за књигу и за мене. Онда сам решио да кренем у поход на неко друго место. Дестинација: Пионирски парк. Прошао сам поново Кнез Михаиловом, овога пута је било и нешто живље. Било је и возила за набавку, људи су отварали радње, увелико се припремао нови радни дан, пун устаљене београдске вреве.

А у Пионирском парку - дивно место за седење, у делу за децу, испод једног горостасног старог ... ах... храста, претпостављам, нисам сигуран... Ужасан сам са ботаником :( Ускоро су око мене почели да промичу шетачи паса, а њихови љубимци су нервозно лајали једни на друге. То ми је само на тренутак засметало, ипак нема ничега лепшег од читања у природи. Ево и пар утисака из Пионирског:
Остао сам ту још неко време, а онда поново кренуо. Уследило је путовање до Земуна. У ишчекивању друга на окретници 83-јке, успео сам да довршим и последњу главу. То сам учинио стојећи пред ћошком једне куће. Пролазници су ме посматрали помало чудно, једно дете се чак окренуло и посматрало неколико секунди, а возачи нису обраћали пажњу на мене. Имали су важније теме - синоћ је Барселона победила Реал итд.

Одатле надаље већ немам фотографије. Елем, отишли смо да преузмемо шаторе за 1. мај, затим наставили до Студентског града. Тамо сам добио ручак (хвала, Иване), и онда кренусмо до Кнеза. Мени је факултет ту, а он од Трга Републике иде даље до свог факултета. Стандардно се испричасмо о свему и свачему, како то обично бива. Лепо је поново филозофирати о животу с неким :)

На вероватноћи сам пар пута готово заспао, али сам ипак испратио све. Губили смо развојна, па сам са Небојшом запалио на билијар. Данас ми је за билијар био катастрофалан дан, губио сам све до једне, али сам свеједно уживао. Заиста.

Не интересује ме епска фантастика. Не налазим ништа занимљиво у њој.

И политичари који се смеју са стубова и зидова... Све их треба по кратком поступку (отерати у...)

Дан пун утисака, сећања, незапамћена испуњеност животом. А тако мала промена. Схватио сам да су ми фотографије размазане, па, пошто је ионако све било разводњено, дао сам посту овакав назив. Извините због превелике дужине, да нема сличица, пост би био краћи :)

13 коментара:

  1. Е Томцее, ниси никаки фотограф! :D ;) Више среће други пут! Ни ја у билијару нисам ништа боља. И има да заволиш епску фантастику како знаш и умеш. Јеси чуо?!

    ОдговориИзбриши
  2. Ноуп, ја сам одличан фотограф са премало труда, времена и ужасном опремом :Р

    А за епску фантастику или нисам довољно зрео, па ми је све то тотално без везе, или је никада нећу заволети.

    ОдговориИзбриши
  3. Вр'! :)

    Ајд сад скини Sucker punch, па да гледамо. :D
    Има елемената епске фантастике. Тако сам чуо.

    И човече, врстан си фотограф. Да имаш више од 1.3мпх где би ти крај био? :Р

    ОдговориИзбриши
  4. Прочитао сам плот (да, знам да на српском плот има друго значење :D), некако ми је превише закукуљено и нереално. Не могу да судим, морао бих да одгледам па да пљујем по њему xD Нисам заинтересован, заправо.

    'фала ти, знам ја да сам природни таленат за уочавање и поставку кадра и природни антиталенат за коришћење било ког фото-апарата.

    ОдговориИзбриши
  5. Meni su fotke skroz ok. A tekst ti je simpatičan, probudio si u meni nostalgiju za Beogradom...čim izađem iz agonije u koju me je posao ubacio, dolazim da malo uživam :)

    ОдговориИзбриши
  6. Па добро, ти не посматраш свет очима фотографа...

    Фале и теби прве јутарње пролазнице, украс и смисао наших живота, зар не? ;)

    Мене одушевљава како ти уопште имаш времена за уживање, ако поврх тога што си у пословној агонији избацујеш врло озбиљне текстове који се не пишу за 5 минута. Једино ако се тиме професионално бавиш, онда то мења ствари...

    ОдговориИзбриши
  7. Fino, kao neki time lapse :) Samo, što se ti krećeš i fotkaš.

    ОдговориИзбриши
  8. Јест вала... Имамо ли ми реч за то? Хроника, можда? ;)

    Данас су људи били весели. И неки човек је у парку у саставу БАС-а хранио голубове. Нека девојчица је трчала и плашила их, али није то превише помогло. Голубови су цареви :)

    Имаш поздрав од Ива Лоле Рибара, Ивана Милутиновића, Ђура Ђаковића и Моше Пијаде, заборавих да ти кажем.

    ОдговориИзбриши
  9. Hronika je naša reč, ubilo se :D Jedino ako su Grci Srbi :)Možda tok vremena? :)

    AHHHHHH!!!! One četiri glave, što smo bili lenji da gledamo koji su :D Legendo, pozdravi ih nazad!

    ОдговориИзбриши
  10. Помислио сам да ћеш то рећи. Али хроника је позајмљеница, док тиме лапсе у српском нема значење :D Можда би летопис била одговарајућа српска реч (синоним за хронику, мада у овом случају одступа од "годишњег" у свом корену).

    Што такав болан крик? Да, то су те четири главе. Врло радо, следећи пут :) Иначе, и не пише који су. Пише само "СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!"

    ОдговориИзбриши
  11. Super ti je post, a i fotke. Ovi moji s posla, profesionalci iz foto službe, rekli su mi da fotografija treba da bude tehnički savršena, ali zbog toga neće biti uspela, to se jednostavno podrazumeva. Međutim, treba da odrazi atmosferu ako pretenduje na neki kvalitativni epitet. Tako imaš one "zamrljane" sa žurki, "maglovite" sa sahrana, "zacrnjene" s horor scena... i baš zato što nisu sasvim jasne savršeno su uspele. Tvoje su "razvodnjene" - zbog toga sam imala utisak da sam nasred Knez-Mihailove i da udišem onaj svež vazduh posle kiše. Zdesna, sleva, napred, nazad... sve umiveno kišom i miriše na oblake.
    *Letopis odgovara reči hronika (semantički, mada leksički ne odgovara u potpunosti), i naša je reč, u stvari važi za sve Slovene. U staroslovenskom je leto - godina, a ostalo je i danas u mnogim slovenskim jezicima s istim značenjem. Imaš koren let (od leto) i pis (od pisati), između njih spojni vokal O i eto ti letopisa.

    ОдговориИзбриши
  12. То о фотографијама је истина, мени се овај (случајни и неочекивани) ефекат и свиђа и не свиђа у исто време. Дочарава атмосферу, а опет сам очекивао мало јасније резултате.

    Што се летописа тиче, управо то је оно што сам хтео да кажем, али мислим да се нисам скроз правилно изразио. Стварно не знам (не пада ми на памет) да ли у српском језику постоји нека одговарајућа реч за овај опис тока времена који није типично везан за период од једне године. Ако имате решење, волео бих да га овде прочитам :)

    ОдговориИзбриши
  13. Ne mora letopis da se odnosi samo na jednu godinu - može i na nekoliko, a može i na mnogo manje od jedne godine - bitno je da je detaljno opisan tok (nekog određenog) vremena. Sasvim je druga stvar što se kod nas reč letopis koristi uglavnom kad opisuju godine, jednu za drugom.
    Ipak, ne bih mešala letopis u ovaj tvoj post, mislim da si mu dao najbolji mogući naslov - akvarel. Malo zbog slikovitosti, malo zbog vode...

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive