25. април 2011.

Путеви и пути

...постанеш свестан себе. Тек у том тренутку будеш сигуран да си то ти. И онда кренеш да филозофираш. Можда и да млатиш празну сламу.

Кренеш и да мрачиш помало. И да бедачиш. Себе, друге...

Онда ти неко скрене пажњу да је све то глупост. Будимо реални?

А све што ти причају нема ни "р" од реалности. Чуј, р, нема ни " " од реалности (што рече професор Бабић, толико је то р невидљиво). И шта онда? На чему смо?

Почнеш да се питаш откуд ти ту. Откуд сви ти људи око тебе? Чиме си их привукао? Да ли је све то било добро? И опет кренеш да бедачиш.

Онда добијеш наду, повратиш мало вере, све ти изгледа супер, на врху си света.

Онда истрипујеш тако гадно, јер кад год си био на врху - ти си уствари имао добре трипове (наркоманчино једна), тако се опустиш и тако ти је добро да заборављаш на све што те је мучило. Заборавиш... Крене да те мучи нешто друго.

После тога будеш будала, јер се још ниси спустио из трипа. Паклени трипови ти трају предуго.

А кад се спустиш на земљу, као после хорса, ти пропаднеш још дубље. А онда истрипујеш све око себе да је све у реду. Нема више дроге, ал биће... Има алкохола, добро је. И сви око тебе су кул, и ти си кул.

И слушаш час народњаке, час панк.

И никако не конташ како су се путеви укрстили. И ништа и даље не звучи онако како је у реалности. Ти се изнервираш ту и тамо, и никако ти није јасно где си.

На крају те одводе у лудницу. А тамо је све шарено. Само ти си у белој кошуљи. Sensation white.

Јасно ти да си испао кретен, али шта сад... Ти то ионако стално испадаш. Иначе те не би довели у лудницу. А у лудници - журка, лудница. Тамо те сви знају, тамо те сви воле. Како и не би. Највећи си лудак.

Али тамо нико не помиње бели каранфил.

А ти си пук'о.

Свака сличност са рандом ситуацијама из живота које нису измишљење је сасвим реална. Није ми јасно шта сад трипујем, али овај текст је супер фузија свих ствари које су ми пале на памет у последњих 10 минута.

14 коментара:

  1. Jedan od tvojih najboljih postova! Mnogo mi se dopada.

    ОдговориИзбриши
  2. Uh, jedno pitanje? Šta sa belim karanfilom? NIje mi jasna simbolika.

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала, не знам што, тотално је рандом. Дуго нисам писао.

    Волела си каранфиле беле. Наравно да није јасно (никоме), требало је много више праћења мог кретања. :)

    ОдговориИзбриши
  4. A lepo, odao si se drogama :P Drago mi je da si me poslušao, sad ti još samo fale blud i razvrat i to je to :D

    ОдговориИзбриши
  5. Ето, видиш, Милко, такав је живот... Пре или касније почеће и то :)

    ОдговориИзбриши
  6. Ovo bi bio hiperrealizam, odličan - da dodam.
    "И никако не конташ како су се путеви укрстили. И ништа и даље не звучи онако како је у реалности. Ти се изнервираш ту и тамо, и никако ти није јасно где си."

    ОдговориИзбриши
  7. Миљо, уз дужно поштовање, појма немам о чему причате, али звучи занимљиво. Сад кад погледам овај текст, видим да сам мало претерао са поновљеним везницима и недореченостима које ни мени више нису јасне. Волео бих да знам више о томе што сам постигао :)

    ОдговориИзбриши
  8. Ето, нисам био лењ и нисам дозволио себи да легнем пре него што прочитам нешто више... Судећи по Бодријару, мислим да паралелно са овим "реалним" живим и једну своју хиперреалност. Проблем је што се с времена на време помешају, а то у овом случају није баш изашло на добро (бар за позадину целе приче). Ако сам то успео да дочарам (не знајући шта заправо радим), могло би се рећи да сам дубоко у томе. Нисам сигуран да ли то треба да ме брине.

    ОдговориИзбриши
  9. Ne treba da te brine, to je takozvani stil "toka svesti". Ja ipak znam šta sam napisala. :)

    ОдговориИзбриши
  10. Људи су чудна створења. Нисам само ја. А они су такви зато што сам ја овакав. (Баш умем да се утешим :))

    Некако ми је ово превише организовано и осмишљено да би било ток свести. Можда и подсећа, откуд знам. Нисам стигао да проучим тај стил (нисам се својски ни потрудио, искрено), иако ми се јако допада. Сад сам се бацио на Селимовићеву "Тврђаву" и поново се (као да нисам знао шта ме чека) одушевио психологијама и филозофијама ликова и борбама које се воде унутар њих самих. То је нешто сасвим друго, а опет блиско овоме.

    Много причам за некога ко нема појма ни о чему. Вама верујем да знате, не би ни било добро да немате појма (ипак Вам је то професија). А мени је све дозвољено, док не научим. Драго ми је да имам и од кога, хвала :)

    ОдговориИзбриши
  11. uh, ja 'vako bez droge isto...
    :)
    što valjda znači da mi je mjesto u ludnici?! pufffffffff, znala sam
    nema veze, meni se sviđa ovaj post :)

    ОдговориИзбриши
  12. Ајој, па не дрогирам се ја стварно, немојте ме погрешно схватити... Само описујем трипове :) Сви ми 'ваки смо за лудницу :D

    Добро дошла, Добрила! Хвала, надам се да ћете и убудуће уживати у мојим мудростима :)

    ОдговориИзбриши
  13. Uh :) Dobar tekst, mislim da vise od toga i suvisno reci. Jako dobar.

    ОдговориИзбриши
  14. А знаш шта ја мислим? Све ово си и сама осетила, на неки свој начин, и 100% знаш о чему причам. Томе и ово "Ух" на почетку :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive