13. април 2011.

Гурање и последице

Да ли има потребе да пишем овај текст? Сви већ знају какве последице остају после гурања. Ако још нисте видели, последње веће гурање које се десило је оно на скупу подршке народу Јапана. Ако још нисте видели, не знам ни како сте уопште доспели на овај блог.

Ако обратимо мало пажњу на тај народ, видели бисмо да би се просечан Србин у кожи Јапанца вероватно стидео што му овакви људи пружају подршку. Океј је подршка, али на овакав начин? Питам се да ли би се и Јапанац у кожи Јапанца постидео. Толико мало, нажалост, знам о њима, а толико тога се може рећи, да једноставно немам представу каква су њихова морална начела у вези са тим.

Не знам у чему је квака у нашем менталитету, стварно не разумем неке људе (под термином "неки људи" подразумевам превелику групу људи, тако да не бих могао набројати).

Углавном, стојим ја тако на станици већ дуже време. Уствари, лоше сам се изразио, свакодневно стојим на станици "већ дуже време". То је зато што се ред вожње поштује. Захваљујући Јапанцима, још увек имамо ту и тамо редовне линије, иначе не бисмо ни аутобусе имали. Елем, стојим тако и посматрам. Зелени венац је у питању, почетна станица за многе линије, на њему вечита гужва.

И тако, наиђе 706 и стотину људи се сјати у њега. Нема везе што нема места, увек може стати још један. Згурају се, згрче се, немам представу како се возе (једном сам се возио у гужви и упорно говорим себи да то не сме да ми се понови). У тој гужви, наравно, не може се без псовања, проклињања, отпадања руку, ногу и глава, и свих других непријатности кад немате основни простор за дисање.

Оде 706, не прође пет минута, долази нови и у њега улази десетак људи. Схватате поенту? :)

Други доживљај. Прекјуче на путу ка факсу, у новој, функционалној 84-ци, неки људи (што случајно, што намерно) упорно су притискали дугме "стоп", сигнал возачу да треба да стане. Пошто је бус функционалан, свако мало се чуло звоно, возач се нервирао, али је реаговао углавном учтиво. Последња станица, неко притиска "стоп", он стаје, сви крећу да излазе, чујеш њега: "Да л' је то стварно тол'ко занимљиво?!"

На повратку, опет исти бус, возач није исти. Ах, да, гурање, свакако. Било је доста људи, не онако као што у 706 и остале ванземунске (за Батајницу, ЗП) уме да уђе, али поприлично фул. Уживам у ветру и неком металу који на квалитетним слушкама слуша лик до мене. Човек пада у несвест. Нема времена за дугме "стоп", нико није ни научио да га користи. Уместо тога, креће вика на возача да стане и све ми личи на још једну стандардну фрку коју гомила направи на улици. Људи су се ту и тамо збили, направили простора да човек може да дише, неколико најближих му је притекло у помоћ. Ја сам повукао прозор да уђе више ваздуха. У општем метежу и галами човек је једва успео да извуче ногу коју му је возач нехотично отварањем врата заглавио. На крају су га изнели из аутобуса.

И за крај, мало фикције која ми је била у глави док сам посматрао 706 како се спрема да оде. Замислите, на некој станици, незнано где, стојите са више људи него што може стати у било који бус. Долази бус, неозначен, једини логични начин да се извучете из ове недођије. Људи почињу да се гурају, губе главе, падају, улазе једни преко других, газе се и шутирају. Ви стојите са стране са неколицином, смешкате се и посматрате призор. 400 људи је ушло у бус за њих 90. Сви су се некако спаковали, нико не зна како. Последња прилика, врата су још увек отворена, али су улази практично блокирани свим телима која су унутра. Вас напољу је мало и не усуђујете се да кренете за њима. Бус креће, пали се светлосна ознака на предњој страни. Шта мислите, у који круг иду?

Чује се обавештење - неће бити више полазака. "Крените полако пешке у показаном смеру". Полако и стрпљиво крећете... Шта мислите, колико сте слова "п" скинули са чела? Да ли сте добили неко?

Стварно смо чудан народ...

14 коментара:

  1. Znaš ToMCee, mene si asocirao na devedesete, kada gotovo da nije bilo gradskog prevoza u Beogradu, a svi smo normalno išli na posao. Kako je to izgledalo, ne bih više da se prisećam, samo ove brojke, koje si naveo povećaj više puta. Inače, tada nije bilo celulita, pošto smo pešačili, sačuvaj bože. Zašto se ništa nije promenilo, to je već problem, iste okolnosti, isto ponašanje.
    Možda sam omašila poentu teksta, ali si ti mene pogodio u bolno mesto, bolona iskustva, kako god.

    ОдговориИзбриши
  2. Амарилис, ових дана много причам о томе са људима из свог окружења. То је време у коме сам ја одрастао и по мало чему га заиста памтим (а кренуо сам да га упознајем тек од недавно, из друге руке). Све је то итекако оставило трага на свима нама, да ли је ствар у томе да једноставно не можемо да се навикнемо да ствари више нису онакве какве су биле. Немам никаквог основа да говорим о томе да ли су околности исте, мада заиста мислим да нису, иако контам да је и ових десет година кроз које сам свесно почео да памтим и анализирам уствари једно велико пресипање из шупљег у празно. Људи су навикли да нагонски гризу, чим је испред њих гомила, претварају се у животиње (тужно, али истинито) и немогуће их је обуздати. А својим понашањем дају пример младима, који понекад постану још гори. Одужио сам овај коментар, написаћу нови пост.

    ОдговориИзбриши
  3. Ja sam zavolio srpske političare nakon iskustva sa beogradskim autobusima. Po toj mojoj novoj logici, dok god toliko ljudi ima u Bg-u-političari još nisu završili posao. Cilj je da u Bg-u ostane 500.000 ljudi, što je predivno. Vlasti se trude da to riješe na elegantan način, ali čini mi se da bez gasnih komora neće ići.

    ОдговориИзбриши
  4. Милко, мислим да си ти прва особа нас свету која воли српске политичаре. Можда зато што други нису приметили њихову добронамерност као ти.

    И ми се залажемо за апсолутну децентрализацију, али кад ми отворе факултет у Параћину (пре ћу завршити овај у Београду, отворити сопствену фирму, развијати софтвер или већ нешто и продавати га путујући тамо-амо), моћи ћу да се вратим назад. Живим за дан када ћу видети развијен (а не само нашминкан) Параћин са насмејаним људима од којих уз "Добар дан" не чујеш како кукају да "раде, али нема пара" или "нема нигде посла за њих". При том мислим на људе који заиста раде нешто у животу и на људе који се заиста грабе за посао.

    Говор мржње више не смем да ширим, од тога сам одустао још као мали :)

    ОдговориИзбриши
  5. Vala dolazim i ja u Paraćim momentalno, čim dojaviš da se desilo nešto od gore navednog, ili čudo decentralizacije ili ti otvoriš firmu, pa ja iskukam neki poslić na staro poznanstvo :-)

    Taman sam mislila da krenem u kampanju Milka za predsednika, kad ono kraj komentara, metode su mu nekad, mnogo radikalne, blago rečeno (koje beše ono njegovo polotičko opredeljenje, cccc!!!)

    ОдговориИзбриши
  6. Вала, чим се то деси, сви ћете бити обавештени на овај или онај начин :) Само да се деси... А за могућности запошљавања ћемо видети, биће ваљда неко место и за Амарилис. Имаћу у виду онај CV :)

    Милка је опасно убацити у политику, никад не знаш шта може да те изненади. Вала је он и рођен за то, има добру реторику, жене га воле, мушкарци цене. Једино та идеологија мало... :)

    ОдговориИзбриши
  7. Pu, Pu , da ne ureknemo, mislićemo pozitivno, kada je Paraćin u pitanju:-), jedino tako izgleda možemo da pomognemo.

    A što se Milka, tiče, našeg dragog, vala ToMCee u pravu si 100%, ta njegova ideologija.....

    ОдговориИзбриши
  8. Beograd bi bio baš strava grad da ima metro :)Ne bi postojale tolike gužve ni po busevima, ni u saobraćaju. Tako, da gore navedene radikalne reforme ne bi bile potrebne u tom slučaju :)

    ОдговориИзбриши
  9. Само позитивно, Амарилис. Тако је са свим стварима које чувамо у срцу :л)

    Џу, зарад изградње метроа становници Београда би се морали навикнути на још катастрофалније гужве. Мислим да би то било погубно за многе. Зато они којима се то смучи нађу нове начине ;)

    ОдговориИзбриши
  10. Nemam ja ideologiju, ja sam strani plaćenik :D

    A to što mi katkad naiđe da se problem sa ljudima ne može riješiti bez komora, to se u književnosti zove rezignacija. Zapravo, to se i inače zove tako :)

    A u politiku neću, mada fine dame nikad ne bih odbio. U stvari, kenjam, vjeran sam i odan, bla bla :)

    ОдговориИзбриши
  11. Eto, vidim da si upoznat sa mojim mukama dolaska i odlaska iz grada. Fala Bogu pa još uvek ne moram da idem na 706, nego mogu lepo 73. Još koji mesec dok ne krenem na faks. Onda će biti čupavo. :)

    I brate, ne seri da si tek sad izvalio foru sa drugim busom? Auuu...

    Samo, ta fora ima jednu začkoljicu. Nekad je kul, dođe drugi bus, sedneš i odeš. A nekad ga, kao ja nedavno, čekaš tri sata i proklinješ sebe što nisi ušao u onaj krcati bus..."ma bilo je mesta, nego sam se ja pogospodio pa neći, bla bla..."

    I bajo, uživaj. Šta ti fali malo da izblejiš sa narodom? ;)

    ОдговориИзбриши
  12. Милко, тебе би неки по кратком поступку :D

    Ниси ти за политику, чим се тако брзо повлачиш... Најбоље да живиш свој фини, повучени и верни живот, и нема проблема :)

    Мит, није баш да сам упознат, мени је од Галенике мање мучно :) Не сери да си у Батаји? У јбт тешко теби.

    Коју фору? Моји бусеви иду довољно често да никад није гужва (или је увек има, ако неко "контролише" саобраћај на Зелењаку :@). А ови из 706-ице су јако нестрпљиви људи, то сам приметио. Уствари, сви којима бусеви иду сваких пет до осам минута су јако нестрпљиви, не знам из ког разлога... 707 и 704 су већ друга прича, мало су ређи па их ваља јурити.

    Ово није пост о мом чекању буса, али добро :) С онаквим људима је право задовољство нама који смо оцењени као "Хаос" да посматрамо и смејемо се.

    ОдговориИзбриши
  13. До половине поста сам триповала да се ради о гурању нечега, а не гурању некога.
    ''Сви већ знају какве последице остају после гурања.''
    И ја сад размишљам, шта ли је гурао тешко па се искилавио. :D
    Живим у малој средини где је непотребно ићи било где градским аутобусом, стога и мали број људи иде. Немам проблема са тим ;)

    ОдговориИзбриши
  14. - Како се зове рођак Чака Нориса из Батајнице?
    - Чак Тамо :D

    Не знам што си триповала толико, кад сам већ поменуо гурање на скупу за Јапан. Не брини, жив сам и здрав :) И ја исто живим у малој (xD) средини, али у њој улазе људи и за мање од километар пешачења, што мене ужасно нервира. Јеб'о их превоз.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive