27. март 2011.

Манастирка

Не мислите да је све ово стресно? Које "све ово"? Па, све што вас окружује, све то што радите, све на шта трошите своје време...

Зар није ово милијардити пут да пишем исто?

Један од оних тренутака. Оних кад пожелим да побегнем од свега, да све оставим итд.

Смара вас то, зар не?

Признајте, нисам вам недостајао. Ових недељу дана нисте имали појма шта се дешава са мном. Мање-више. Кога је брига?

Уосталом, и ја сам потпуно изгубио вољу да се натежем с вашим текстовима. Погледам, нешто ново... "О, опет неко нешто писао... Смарање".

Бацим поглед, уморим се. Не могу да испратим.

А неки од вас се својски труде да бомбардују народ глупостима. Но добро, то је ваша приватна ствар. Као што је моја болест моја приватна ствар.

Од свих задовољстава се одричем. Постепено, једног по једног. Мислим да ћу и ово да напустим. А знате оно, вуче вас, градите неку репутацију, ко фол прате вас људи, све читају и уредно коментаришу и све то... Повећавају вам се бројке, рангови и скорови. Све је то лепо, али ви сте незадовољни собом и нема те бројке која ће вас вратити у живот.

Повраћа ми се од мисли које ми се тренутно мотају по глави. Онако, баш ми је мука, својски.

Затворио бих се негде у три лепе... Не осећам се способним за живот. Јесте, оздравио сам сад, скоро. Осим што кашљем као ... нешто што кашље. Небитно. Живот је једна велика игра. Лутрија, рече Милица, видим... Нисам још читао тај текст, случајно сам видео те речи. Мени се нешто не игра. Баш уопште.

Радио сам тест. "Колико сте задовољни собом?" Уклопио сам се у просек - нормалу. Мислио сам да сам више незадовољан собом, али психијатар каже другачије. Јебеш психијатра из новина...

Болесно сам фрустриран. И љубоморан на цео свет. И не осећам се способним да заволим. Само да искористим и да одбацим.

Волео бих да свирам. Бескрајно дуго. И да не морам сутра на факс. И да не морам сутра да носим ствари које нису моје и које мени не требају.

Политички коректно, практично, услужно и већ шта... Бити искоришћен.

Волео бих да свирам у кафани. То би био једини начин да поново уђем у кафану с неким разлогом.

Волео бих да разумем шта хоћу.

Непланирано сам вас оставио. А сад капирам да ћу наставити са апстиненцијом и од писања, читања и коментарисања.

Можда некима од вас и напишем нешто. Ту сам негде...

На крају ћу се одрећи живота. Нема потребе да га живим. Ионако је бесмислен без свих задовољстава којих се одричем.

Немој да ми је неко рекао да треба да престанем да се одричем свега и да треба да живим живот.

Радићу то и даље. Само ме мучи она иста ствар. Што не могу да волим изистински. Ништа и никога.

Зато и бежим од свега.

26 коментара:

  1. aj smiri se. kako te nije sramota ovako nesto da napises?! zivot je dar, a ti svoj odbacujes. blog nije nesto sa cim treba da se povezujes na emotivnoj bazi, vec prosto savremeno doba, informaticka era, sopstvena reklama. sluzi da ti olaksa zivot, olaksa povezivanje sa ljudima, a ne obaveza i 'podizanje brojki'. ako ti se ne pise, prosto nemoj da pises, apstiniraj sam za sebe. ovo? ovo ti je jedna jako losa reklama kojoj nije mesto na netu.
    ja sve ovo, za tvoje dobro... :p

    ОдговориИзбриши
  2. И лоша реклама је реклама... Која још више привлачи народ. Не знам тачно због чега. Народ је будала, што Бранко рече једном приликом.

    Ово остало не могу да разлучим тачно шта си хтела да кажеш. Ако је живот дар, треба да га искористим на прави начин, зар не? А не да се рекламирам. Коме још то треба у животу...

    Можда попричамо о томе једном.

    ОдговориИзбриши
  3. A, bre, što će ostati od čoveka, ako mu oduzmeš sve poroke? Dejan Cukić. Želiš li da budeš Dejan Cukić? :)

    ОдговориИзбриши
  4. К, зашто контрадикторан?

    Џу, шта фали Дејану Цукићу? Жив и здрав човек... Можда мало несрећан, али ни у томе се не бисмо онда пуно разликовали.

    ОдговориИзбриши
  5. Заправо није. Не би ти то разумела.

    ОдговориИзбриши
  6. То је зато што дозвољаваш да ти пуне главу погрешним стварима и лицима...

    ОдговориИзбриши
  7. Како год. Већ сам рекао да ти нема помоћи...

    ОдговориИзбриши
  8. Dakle. Imam i ja nešto da kažem. Ništa novo, doduše.
    Čovek koji ne voli sebe ne može voleti druge. Normalna stvar.
    Lepo mi je rekla drugarica. "Tina, ti sve vreme tražiš neku idealnu osobu, tvoju drugu polovinu. Nekog ko će da te zaokruži, da budeš celina. Ali, ta osoba ne postoji. Ti moraš da se promeniš, da prihvatiš sebe. Da shvatiš da ti jesi celina. Ljubav tu ne igra neku veliku ulogu. Prestani da bežiš od svega. Ne možeš pobeći jer zapravo bežiš od sebe. Otišla si iz Subotice, i nisi uspela da pobegneš. Gde ćeš sada, u Ameriku? Srećno."
    I onda sam ja odlučila da ću prestati da bežim od svega. Jer, zapravo sve vreme bežim od sebe. I odlučila sam da neću da odbacim sve samo zato što mi smeta, nego ću da naučim da prihvatam. I, iako mislim da još uvek nisam sposobna da volim nekog, polako postajem. Samo još malo.
    Kakve to veze ima sa tobom, pitaš? Iskreno, nemam pojma. Ne poznajem te. Čak ne mogu ni da ti pomognem, to moraš sam. Samo ti govorim da nisi jedini. U sličnom smo sosu.
    Ti biraš šta ćeš dalje. Samo, pokušaj da, umesto što uporno gledaš u jednu crnu tačku, vidiš i boje koje je okružuju.
    I da. Odricanje ti ne vredi. Obiće ti se o glavu i dobićeš užasnu potrebu za svime čega si se odrekao.

    ОдговориИзбриши
  9. Остало ми је да занемим.

    Хвала ти што си рекла нешто битно, надам се да ћеш успети на свом путу. Ваљда ћу и ја на тај пут кад се освестим.

    Шта се збило са мном, не знам. Нешто је кврцнуло јуче, има то обичај с времена на време, тек ће настати неке приче из тога. Зашто сам постао горак и кренуо да одбацујем све? Ко би га знао...

    ОдговориИзбриши
  10. Hahahahahahahahaha :)))

    Meni ovo super post :D Malo si nam jebao kevu, a? :D Neka, neka, pitao sam se već kad će neko to da uradi ;)

    I šta sad, prošao momentat, više se nećeš ubijati, a? ;) Vidiš, dobro se stvari odvijaju. Neće dugo proći i propušićeš. Ima taaaako da te krene onda, nisi ni svjestan ;)

    I prestani da se zajebavaš, idi na taj fakultet, ako ništa drugo-zbog one seksi asistentice ;)

    ОдговориИзбриши
  11. Не верујеш ти у ово што пишеш. То пишеш не би ли од себе направио жртву. Не би ли себе што више упропастио у нашим очима. Не би ли себе што више покопао.
    Али драги мој, Томцее, и сам знаш да си временом градио нешто што ће људи да памте. Колико год нас ти сад напљувао, ми знамо да нас волиш и ми тебе волимо :*
    Зато слободно ти хејтуј живот, хејтуј нас али не заборави, ниси једини на свету у таквом расположњу, ниси сам, ниси у говнима. Јер, упамзи ово: Увек може горе. :) :*
    Ај буди ми добар

    ОдговориИзбриши
  12. Ni mene nije bilo, pa nisam primetila da ni tebe nema, sorry!
    Svašta si nam rekao i mnogo toga potpisujem, nešto i ne, ali nije važnio.
    Hoće li neko da me prosvetli, u čemu je fora sa Dejanom Cukićem?
    Ma opusti se - hoće to u proleće, znaš onu staru stvar za zarozavanje, "nekako s proleća".

    ОдговориИзбриши
  13. Опет морам да куцам коментар опет. А више се не сећам шта сам хтео да кажем.

    Милко, знам да волиш кад ја вако поткачим мало, а ни мени то није страно, изгледа да је то нека с-м симбиоза... Нисам ни планирао да се убијем, само и даље размишљам о смрти, почео сам да се издвајам из сопственог тела и да посматрам свет из трећег лица, чудно је јако. Нећу пропушити. А на факс сам кренуо данас, недостајало ми је то мало, обавезе итд.

    Олујо, не бих писао нешто што не мислим. Правити жртву од себе не морам (већу него што јесам :Р), то је бесмислено. Заправо, покушавам да побегнем и од тога. Волим како ме тешиш, увек може горе, зато се и питам чему све ово.

    Амарилис, нема потребе да се извињаваш, свако од нас има своје разлоге. Не знам с којим стварима се слажеш а с којима не, али можда није ни важно. Дејан Цукић је супер ортак, немам појма што га је Џу напала без разлога, морао сам одмах да устанем у његову одбрану. А с пролећа 'оће свашта, само не знам из које приче ми је та ствар позната :)

    ОдговориИзбриши
  14. Thanks, Queen, sad mi je jasnije.
    ToMCee, saglasna otprilike sve do kafane, uključujući i nju.
    Nemaš brige, s proleća, to je faza, u sledećoj ćeš načisto da procvetaš, valjda si sada malo pozeleneo, to je to.

    ОдговориИзбриши
  15. Мени и даље није јасно, и баш ме нервира... Шта вам је човек скривио!

    Процветаћу, Амарилис. То дивно звучи :)

    ОдговориИзбриши
  16. Mene dotak'o. Eno i moj blog stoji već dve nedelje bez novosti. Isti razlozi, ali meni bez bolesti. Ne želim da se upoređujem sa tobom ili bilo šta tako, da ti objašnjavam kako se svi ponekad osećamo na ovaj način, lagala bih, i tebe i sebe. Samo eto, kul si sastavio ono za šta ja, na primer, nemam snage sada. Odustajanje. Mogu ti reći nemoj, vidi šta si sve do sad uradio, ali kad znam otprilike na koju foru ti sad mozak radi glupo mi i da pišem tako nešto. Evo pozitivna misao "Nadam se da ćeš se sabrati, (2+2=4), i nastaviti da pišeš jer bi bilo glupo da sve ovo ostaviš, samo tako, u prazno". Ne znam kako sam tu dolutala i zašto, ali mi prijalo da pročitam ovaj tekst.

    ОдговориИзбриши
  17. Еееее, Софи, тако ти је то. И јесте да се сви овако осећамо понекад. Не знам колико је одустајање продуктивно, мени се не чини да је уопште природно, али некако ме вуче да се зарекнем да нешто више нећу и тога се онда држим ко пијан плота (мада се не сећам да сам се некада држао плота). Јесте, шта год да си рекла вероватно не би утицало ни на шта, са оваквим ситуацијама сами морамо да се боримо. Што кажеш, да се саберемо и да наставимо даље. Хоћемо ли?

    ОдговориИзбриши
  18. Hoćemo ili nećemo, trebamo! Vidi koliko ljudi te prati, vidi koli njih čita, i najbitnije vidi svoej tekstove, nije ta baciti! Mora da se nastavi :)

    ОдговориИзбриши
  19. Obično nas najviše ubija ideja da je ovom svetu isti djavo - s nama, ili bez nas...
    Moraš stvarno da budeš u potpunom bedaku pa da poveruješ u takvu glupost. Šta god radio utičeš na okruženje (praktično na ceo svet). Drugo je pitanje da li ti se taj uticaj dopada - ali to je do tebe. Može da te mrzi, ili da ti se gadi, ili da si nezadovoljan sobom... ALI SVE JE TO DO TEBE.

    ОдговориИзбриши
  20. Софи, тачно је то, ево и ово што је чика Мика рекао, највише нас изгледа боли да би све могло да функционише и да нас нема... С тим у вези, наставићу да делујем на свет у складу са својим могућностима, претензијама, шармом и смислом за хумор и да мало мање једем оно што се не једе.

    Хвала вам другари, у праву сте, што би рек'о Никола Пашић. Само ви наставите тако да ми будете активни, и нема разлога за депресију :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive