14. март 2011.

Комуникација

Имамо ли ми реч за комуникацију? Небитно.

Да ли сте размишљали о томе како комуникација функционише? Ако и јесте, џаба ако нисте пробали (из мене говори један мој професор)... Мада, сви сте ви пробали, је ли тако? И да није, не бисте смели да кажете. Али ако нисте, пробајте. Одмах ћете схватити за шта сте способни, а за шта нисте.

У недостатку урођене способности за комуникацију са неким системом (да се пребацим на људе, убудуће ћу говорити у личном облику) потребно је развити одговарајући интерфејс. Да бисте развили интерфејс, морате бити довољно упућени у проблем и довољно паметни да уочите недостатке и да их на неки начин надоместите како бисте олакшали себи комуникацију са неким.

У ту сврху морате познавати себе и особу с којом комуницирате. Шта значи познавати? У овом случају то значи имати у виду њене основне комуникационе карактеристике и знати како им се прилагодити. У случају да нисте спремни на то - комуникација ће скоро сигурно бити неуспешна.

Упознајући људе, крећете да их типизирате. Са неким типовима сте чешће у контакту, па су вам за њих интерфејси развијенији. Интерфејс је добар ако га не примећујете - ако сте у комуникацији са неким тотално опуштени и немате никаквих баријера, ничега што вас спречава да се остварите, то значи да сте развили добар интерфејс за комуникацију са том особом. При ступању у комуникацију са другом особом која има типичне особине претходне, исти интерфејс ће вам бити од помоћи и практично нећете ни морати да се прилагођавате на нове услове.

А шта ако наиђете на некога ко је мало другачији? Дефинитивно се нађете у проблему ако нисте развили исто тако добар интерфејс за овај нови тип особе. Ту долазимо до онога - ако ниси пробао, нећеш имати појма. И долазите у ситуацију да се не можете споразумети, да је комуникациони канал отворен али нема саобраћаја. Комуникативне особе теже да се искажу, саме отварају тунеле комуникације, шаљу захтеве и очекују одговор. Захтеви стижу, одговора нема -> комуникација је једносмерна. Бум! Некомпатибилност интерфејса доводи до немогућности комуникације.

Шта чинити ако дођете у ситуацију да вам стижу захтеви, а да не умете да проследите одговор? Једно од најтежих питања, кључно питање комуникације. Основна човекова потреба је комуникација. Комуникација неразумљивим сигналима је бесмислена. Изградњом одговарајућих интерфејса долазимо до могућности да комуникација постане смислена. Људи интерфејсе изграђују на бази искустава. Решење: што више комуникације, сталне, непрекидне. Са познатима и непознатима. Са онима с којима се разумете и још више са онима с којима вам је теже успоставити комуникацију. По природи ствари људи беже од нечега што не разумеју, плаше га се, упадају у панику, затварају се у себе. То је у комуникацији велики хендикеп. То је оно чега се треба ослободити.

TIL: Мораш научити да разумеш да би могао разумети. Ако се затвориш, никада нећеш научити. Ако не научиш - никада нећеш разумети.

* Додатак: Змуа је написала Свет тишине - упутство за употребу. Схватио сам да је овај текст генерализација њеног текста, мада нисам размишљао о томе док сам га писао. То је ваљда показатељ колико плитко схватамо неке универзалне теме.

** Додатак: Прочитајте и текст Миодрага Ристића Звук тишине, изводи интересантне закључке.

11 коментара:

  1. Још да протумачим овај осмех :D

    ОдговориИзбриши
  2. Tipiziranje ljudi je generalno veliki problem u komunikaciji, kao i strah od nečeg novog, lepo si ti to uobličio. Razumevanje pre svega.

    ОдговориИзбриши
  3. На факултету имам предмет који се зове "Комуникологија" и врло је интересантан. Него, изненадио си ме неким својим реченицама. То су управо неки закључци до којих су дошли славни комуниколози након дугих и опсежних истраживања. Ако си ово све сам закључио и написао, скидам капу :) Некима су требале године :)

    ОдговориИзбриши
  4. Амарилис, сложили смо се. Још да све ово теоријско знање применим...

    Стефане, не знам које су то реченице, можда су неке од њих моје, можда сам нешто и цитирао а не знам извор. Интересантно је како из неких предмета можеш извући закључке који не морају бити искључиво везани за те предмете. Тако ја на РАФ-у учим о реалном животу :)

    ОдговориИзбриши
  5. Комуникација је изузетно важна :) Управо да бисмо разбили предрасуде, разумели друге и научили нешто о себи, важно је да међусобно разговарамо. Зар није и блог неки вид комуникације? :)

    ОдговориИзбриши
  6. Тако је. И важно је да разговарамо. И да се смејемо, ако мене питаш :) Блог јесте вид комуникације, али писане, без контакта очи у очи. Другачије је.

    ОдговориИзбриши
  7. http://www.borislavpekic.com/2011/03/onemogucavanje-komunikacija.html

    ОдговориИзбриши
  8. Хвала, јако занимљив текст, мада не видим јаку везу између њега и овога што сам ја писао :) Добро дошли на Штриц-штриц, осећајте се као код куће!

    ОдговориИзбриши
  9. Софи, ако мислиш на текст Борислава Пекића, свакако јесте. Ако мислиш на мој текст... Па, свакако јесте :P Хвала пуно :)

    Као и већина мојих текстова, и овај има мој живот ван нета за основу. Осврни се на Олујин коментар, ту ти је све речено. Она ми се... ето тако... смеје. Не без разлога, наравно.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive