18. фебруар 2011.

Evanescence, Mozart, Vivaldi и остала камерна музика



Све је почело минијатурним Чорбиним концертом. Трајао је и дуже него што сам очекивао. Мислио сам да ће бити неког панка данас, али не.

После неког природног следа догађаја, некако се, исто тако природно, наметнула сјајна Еми Ли. Глава је била у свом свету, лева нога је радила своје...

- Шта ти је, шта си се замислио?
- Ништа, баба, слушам музику...

Жали се баба, не свиђа јој се, много пискав глас има, каже. Нема фрке, баба. Мењамо.

Пребацим ја плочу (овај, диск). Кад оно Моцартов Реквијем. Дивно, још боље се уклопио у целу причу... Уследила је права једна уметничка сваштара.

- Је ли сине, је ли то камерна музика?
- Јесте, јесте. Ово је сад концерт за кларинет (у пратњи неколико гудача и незаобилазног клавира, колико сам похватао. Биће да је и симфонијско дело, ко би га знао? Ја га слушам у соби...)

Зна баба шта је добро.

А ја слушам своје дисање. На музику не обраћам пажњу. Она ме ради подсвесно.

И гледам у ону плаву штрафту. Јбт, соба није кречена још од доба кад сам пошао у средњу школу. Нешто пре тога ваљда, последњи пут.

Момачка соба. Ал замало. Ја пола живота провео по туђим становима. Ко је то тада знао...

Није то ни важно толико.

И сад рече баба нешто у позадини. Нисам је ни чуо, ни разумео... "Аха".

Опет Реквијем, неки други део. Немам цео, све је из делова... Можда је тако и боље.

Да одслушам цео вероватно бих дошао у стање у коме је Моцарт био кад га је писао. Не бих ни завршио овај текст.

А лепо сам хтео да слушам панк... Нешто са што више звукова, било каквих, само да избегнем гласове оне из главе. Они су ми најгори.

Због њих више нема тишине ни поред реке. А они су најнепријатнији хор који сам икада слушао.

6 коментара:

  1. "Sine je l' to kamerna muzika?" Ona zna - ja ne znam šta je :) Brate, i ti sa Čorbe na Rekvijem...do glasova u glavi, štono bi se reklo: Tačno si se gradijalno sjebo.

    ОдговориИзбриши
  2. Мислиш да она зна? Ћути, нисам ни ја био сигуран, морао сам после да проверим... А брука за мене јбт, нисам се мало дружио са камерном музиком, него баш поприлично ;)

    Свиђа ми се израз градијално. Подсетио ме на надреално, немају баш везе али ето тако сам расположен сад.

    Само ти могу рећи да су ствари које највише волим Бетовенова Пета симфонија, Бахова Токата и фуга, Шопенов Прелудијум op.28 #18 и Моцартов Реквијем... Волим те моћне ствари :)

    ОдговориИзбриши
  3. Tомцее разведри се мало да те не бијем!
    Знаш онај виц:
    -Чико, чико дај 2 динара да те не бије малер.
    Чика да 2 динара. Сутрадан опет:
    -Чико, чико дај 2 динара да те не бије малер.
    Овај опет да 2 динара. 3. Дан опет:
    -Чико, чико дај 2 динара да те не бије малер.
    -Не може! Сваки дан ти дајем.
    -МАААЛЕЕЕР ДОЛАЗИ ОВААМОО ОВАААЈ НЕ ДА ПАРЕЕЕЕЕЕЕЕ

    ОдговориИзбриши
  4. Добар ти је тај, насмејала си ме... Мада сам га знао :)) Ево ведар сам, немој да ме дираш... Немоооој :D

    ОдговориИзбриши
  5. А ово:
    http://www.youtube.com/watch?v=o7MJhfx4-3k ? :)
    (Рекао си да волиш моћне ствари - мало је моћнијих од ове. :))

    Добро је поново те читати. ;)

    ОдговориИзбриши
  6. У праву си. Мислим да ми фали диск на коме сам имао Дворжака, тако да је он дефинитивно запостављен. Хвала на подсећању :)

    И хвала на подршци ;)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive