22. фебруар 2011.

Шарање

Истерани бесмо. А била је недеља, и хладно, и баш нисмо имали појма где ћемо... Па смо завршили на месту на коме завршимо недељом кад нема где да се оде.

А дан пре недеље нисмо били истерани. Акустична свирка је чекала да почне. Уствари ми смо чекали да почне. Гомила људи. Друштво за сваким столом има стандардне позиције, тако да ми је преостало да седнем на своје стандардно место у углу, леђима окренут пикаду који нас вечерас није звао јер му није било могуће прићи. Имао сам поглед на шанк, зид до мене на коме је била и она грејалица што греје напред а хлади позади, и сепаре у коме је била екипа неких матораца, мање-више пијаних. А преко зидића видела се једна девојка. Биле су две, али је једна била скроз заклоњена.

Дуле рогоњу, остали лавове. Увек исто пијемо. Тј. исто пиће, неки више, неки мање.

Сликар донео оловке и свеску. Цртао је портрете.

Онда сам ја цртао њега. А онај пијани са суседног стола дошао да ме саветује, иза леђа, преко главе. Ма даај...

Враћам се из вецеа, налетим на њега.

- Ти си сликар, а?
- Нисам ја, овај ортак до мене...

Бацим поглед на сто, нема ортака до мене. У јебо те испаде да лажем човека. Можда сам халуцинирао.

Девојке су прешле код матораца. А матори критичар је призивао "Азру". Они акустични давитељи су боље свирали него што су певали. Млади и антиперспективни.

И дође пауза.

И крене Штулић. Па Атомци. Па још једном Штулић. А мени сваки пут по стотка мање у новчанику. Сетим се неких ствари, већ давно прошлих...

И матори је одлепио. Али он је стигао и да се напије. Ја нисам.

Данас је 22. Ускоро назад у Велики прљави град.

А мог'о сам да будем сликар. Ипак сам одабрао музику. Јаче удара.

5 коментара:

  1. Zbog tvog teksta, ja danas ceo dan slušam Azru. :)) Uskoro se vraćaš u veliki prljavi grad, priznaj da jedva čekaš ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Драго ми је да је матори утицао на тебе, само ако ти то одговара :)) Не знам, подељен сам поприлично. Тамо ме ишчекују неке ствари због којих је требало да се вратим и раније, а опет, не иде ми се одавде. Ни овде нисам позавршавао све што сам планирао, не знам ни шта сам све планирао... Неки безвезан осећај.

    ОдговориИзбриши
  3. Мислим да би тебе убила носталгија да одеш негде у иностранство. Иако ми ни овде не изгледаш претерано задовољно... :/ Али драго ми је што си одустао од брисања. :D

    ОдговориИзбриши
  4. Београд, велики прљави град (у којем сам била за викенд) - тако се и мени чини :) Не волим га.

    ОдговориИзбриши
  5. Фанесте, зато не идем у иностранство... Мада не знам какве то има везе са овим текстом :) Не могу да побегнем од незадовољства, мораћу да му се супротставим ускоро.

    Цомили, има он својих чари... Само се треба упознати с њима :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive