03. фебруар 2011.

Филозофирање у сврху п(ре)окретања међусобних садејстава друштвених чинилаца

Да ли су људи остарили, сазрели, или сам се ја унеозбиљио а они остали исти, или је толико нарастао бес да се мора ударити шаком о сто и (пр)осути паљба из пера (тастатуре) по окружењу?

Мало су остарили, слабо дозрели, ја сам постао гори него што сам био, они су одувек били такви но ја то нисам примећивао, а бес нема где више расти и свако мало неко удара шаком о сто и просипа паљбу преко тастатуре на окружење.

Ово није словенска антитеза. Ово је жеља за универзалном синтезом хуманог.

И тако будим се једног јутра, као и сваког јутра, уосталом. И пожелим да дан буде савршен, као и сваки други, уосталом. И онда бацим поглед на екран, јер ја стално, увек и свуда, бацам поглед, нарочито тамо где угледам екран. Више волим да читам него да гледам, уистину. И оно што видим увек ми убије наду да ће овај дан бити савршен. Штавише, увек ме увери да ће овај дан бити бледа копија јуче по савршености. Биће још гори.

Тја! Као неко ко верује у све оне позитивне ствари, назовимо их позитивним вибрацијама (јер све што постоји - осцилира), најчешће се растужим над тим што сам видео. С друге стране, на неке ствари сам толико навикао да сам престао да их примећујем. Игноришем их, једноставно. Да ли је то добро?

Оно што игноришем, нема толико утицаја на мене. С друге стране, тишти ме, јер знам да постоји, иако сам га игнорисао. А кад нешто не могу да игноришем, обично останем запањен, згранут боље речено, јер нисам навикао да гледам такве ствари. А нисам навикао зашто? Јер сам навикао да их игноришем.

Какве сад ово везе има са панхуманом синтезом?

Ја сам тоталитариста по природи. Нисам неки манијак за контролом, али неке ствари се једноставно морају контролисати. Радо бих увео неку владу над владама која контролише те владе и лупа им ћушке кад нешто не раде како треба. Донекле сам и анархиста, што је у неку руку скроз супротно. Волим кад се ствари крећу природним током. Али данас, уз све механизме контроле, више ништа се не креће природним током (ето због чега онај тоталитарни став). Не кажем да је Хаос, као свеукупна универзална хармонија коју нико никада није успео да објасни, нарушен. Напротив! Сви механизми контроле су смишљени у немоћи да се Хаос контролише, али се, зачудо, сви ти исти механизми контроле толико супротстављају својим творцима, да то Хаосу савршено одговара. Пустити непријатеља да уништи самог себе и да се преда! Има ли лепше победе?

И тако док "велики упорно зезају мале" и ништа ново се не дешава (заправо је привид да се нешто ново дешава, јер све је ово пресипање из шупљег у празно), људима то толико иде на живце (да не кажем онај други израз) да су колективно полудели и сви се жале на то исто стање, са ове или оне тачке гледишта. И сви ударају по свему, и сви се међусобно подржавају, и нико никога не слуша. Шта недостаје? Колективно лудило на делу. Недостају масовне пљачке, паљења, уништавање имовине, рушење амбасада, ломљење прозора на седиштима политичких партија... Све оно што избије сваки пут кад се колективно лудило материјализује (јер сад је још увек у оној духовној фази припреме).

А ЧЕМУ СВЕ ТО?

Нема сврхе. Ове ћете свргнути. Доћи ће други. И њима ће неко вући конце. Не бојте се, свако ко је горе доспео, доспео је јер су га прво добро зауздали. Неће вам донети бољитка. Неће бре, кад вам кажем.

Где је решење?

Срушити све што постоји. Изградити целокупну људску заједницу од почетка. Или је сравнити са земљом и оставити Земљу на миру.

Бог је обећао да неће више слати потопе. Ал нешто ни дугу већ дуже време нисам уочио. Да ли се наљутио и отишао? Препустио нам да сами градимо своју варијанту хаоса?

Чему све то?

11 коментара:

  1. Haos u svom haosu jeste harmoničan. Saznanje, da smo mi ljudi u nemogućnosti da shvatimo tu savršenu harmoniju haosa koji se nama čini haotičan, tera nas da mislimo da smo i mi ljudi u našem bivstvovanju takođe haotični, i treba da budemo harmonični, što mi zapravo i jesmo, ali pošto je haos uređen u svom haosu, a mi ljudi to ne vidimo, stoga pokušavamo da se ponašamo harmonično, izuzimajući činjenicu da je naš Haos uređen i zasniva se na principima i parametrima karakterističnim za Univerzum.
    :))

    ОдговориИзбриши
  2. Браво Џу, то је управо оно што сам и ја рекао ;)

    ОдговориИзбриши
  3. E, ja kad pišem o temam koje se tiču ljudi to je uvijek sa namjerom da ih prije ili poslije materijalno opelješim :_) Ako ti pišeš da bi pomogao ljudima, onda si puk`o definitivno :))

    ОдговориИзбриши
  4. ''Шта недостаје? Колективно лудило на делу.''
    Ово је скоро било актуелно. Сети се геј параде и Италије.
    Хоћемо ли икад научити да не можемо да исправимо криву Дрину? Не верујем.
    Понекад се питам што ми Бог не даде површан мозак тако да ништа не примећујем. Али ипак видим свашта. И мрзим то. Мрзим људе и нечовечност. Пљујем на њихову лицемерност и лажну скромност.
    И треба очистити гамад и почети испочетка! Нааапрееед Томцееееееееее

    ОдговориИзбриши
  5. Pa, fino si ovo izanalizirao. Na koncu svega, sve se čini besmislenim, zar ne? Ali, to je dobro. Eto, možda se i moja želja ispuni jednog dana - smak sveta, pa sve ispočetka. Ubijaju me saznanja da živim(o) u vremenima totalno poremećenih (ili nikakvih) vrednosti.

    ОдговориИзбриши
  6. Univerzalno ne postoji. ;)
    A, svrha je uočljiva tek kada gledaš drvo umesto šumu.

    ОдговориИзбриши
  7. Filozofiranje, ili "puštanje viška pare"? Ignorisao ili ne - pre ili kasnije treba sebi dati oduška... Nije štetno, ako ne predje u naviku. Lično mislim da sam (sam sebi) korisniji kad sam u nekoj praktičijoj varijanti, ali znam i da zastranim... Nakupi se...

    ОдговориИзбриши
  8. Dragi moj zemljače,

    život je u osnovi haotičan, ali haos je krativna kategorija. Moraš da nađeš dugu.

    ОдговориИзбриши
  9. Ајмо вако, расположен сам да одговарам на питања публике :)

    Милко, ти увек пишеш о темама које се тичу људи... Који си ти материјалиста јбт. И вечито се погубим у твојим текстовима. Ал пошто сам пуко, то је нормално, је л' да :)

    Олујо, позиваш ме да дигнемо устанак? Ја могу само да будем логистичар. :)

    Звери, видиш колико нас је... И опет ништа. Канда прижељкујемо исти крај...

    Маро, универзално је у свему и необјашњиво је :) А што се сврхе тиче, ту си донекле у праву - ако нам је сврха да доведемо новог који ће се богатити и правити срања уместо старог, онда је у реду.

    Миодраже, уствари пуштање вишка паре, да. Ма, овај наслов припада неком другом тексту, али сам се погубио док сам писао па је испало озбиљно, имао сам друге, мало нечасне намере. И ја сам практично користан, а кад ми дођу ови моменти, не дао ти Бог.

    Драга моја Амарилис, ја обожавам хаос и савршено се сналазим у њему :) Само дуга... Дуге недостаје да поново поверујем да нисам сам. Увек се надам, али вера ми је пољуљана.

    ОдговориИзбриши
  10. Свет је вечно жива ватра која се с мером пали и с мером гаси, каже Хераклит. Живи се, добро је :)

    ОдговориИзбриши
  11. Хераклит ♥

    Паметан момак. И Бранко Миљковић. Волео сам то.

    Док се живи добро је, не ваља кад се одбија живот.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive