02. фебруар 2011.

Избледело, пожутело, остарело

Лице.
Слика.
Мајица.
Дневнички запис.
Свеска.

Љубав.
Жеља.
Страст.
Срећа.
Патња.

Речи.
Мисли.
Песме.
Стихови.
Писма.

И сећања која су се негде изгубила.

12 коментара:

  1. Више мутно и нејасно... Давно је било.

    ОдговориИзбриши
  2. Meni je tako nežna možda i malo setna ova igra rečima.

    ОдговориИзбриши
  3. Такав сам ових дана, Амарилис.

    ОдговориИзбриши
  4. Sećanja blede, ali se ne gube. ;)
    No, sviđa mi se svakako.

    ОдговориИзбриши
  5. Богме треба доста времена да се нека ископају... Драго ми је да ти се свиђа, Маро :)

    ОдговориИзбриши
  6. Znaš šta je super u ovakvoj kompoziciji? Što svako ko čita stvara i/ili priziva sopstvene asocijacite, pomno klizeći kroz reči. Tako je ova pesma tvoja, a pomalo i svačija. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Све је могуће, Зверко. Свемир је граница. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Simpatično. :) A i simpatično videti pesmu ovde, tvoju.

    ОдговориИзбриши
  9. Хвала, Ивана. Моја поезија је другачија, рецимо да је ово неки излет у нове форме (стално то радим). :)

    ОдговориИзбриши
  10. Нећу ни покушати да тумачим, само ћу рећи да ми лепо звучи :) Значење је вероватно преуско повезано са твојим осећањима да би неко други могао да га протумачи :)

    ОдговориИзбриши
  11. Мммммјок Стефане, мени не значи ништа... Значила ми је у тренутку кад сам је писао, ко ће га знати. Хвала :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive