19. јануар 2011.

Dies ist kein Mikro Blog

С тим у вези овај пост ће бити мало дужи.

Зашто? Јер сам обећао, ха-ха.

Додуше, обећао сам текст синоћ. Соришка на кашњењу, реално није постојала могућност да напишем дуг пост синоћ. Нисам чак био ни код куће.

А оно што обећам, трудим се да испуним. Јесте, знам да сам обећао и "Не клепећи нанулама" за среду, 5. јануар. Тада тек није било шансе да блогујем. А и то је јако тужна песма. Чак није ни народњак, већ севдах. А севдалинке су нешто специјално, ја не заслужујем да их обрађујем овде.

М... елем (палиндром?) дошао сам кући око пола један. Да, добро сте чули, пола један. Втф, био сам на колоквијуму? Сећате се Благоја? Знате тог дечка... Зна да буде врло неугодно кад он шутира. Него, то је нека друга прича, коју вам, узгред, нисам ни причао (ваљда?). Углавном, после колоквијума нашли се (погађате) сви у Зори. Па пошто је у Зори било досадно отишли смо до колеге Негованчета (да, то је онај што има PA800). Е, то је био доживљај.



Инструмент је бескористан (је ли основа користан или корисан? како пара уши ово т) ако нема ко да свира на њему. Срећа па смо ми музиканти. Још кад се уз то повеже електрична гитара... :)

Да није било Паје, не бих ја ни дошао кући. Него он човек навалио, ајде идемо, те идемо. А Пајо кад запева... Прште чаше. И понеки кровни прозор, пошто смо били у поткровљу зграде.

Беше ту и Ранковић, њега нисам поменуо. Он је онај... што је био с Титом xD

Дакле, кад се све сабере, Пајо, Андреј (дечко с гитаром), Благоје, Ранковић, Негован и ја (да нисам неког заборавио?) Тесла је издао овог пута, као и више претходних путева, али то је његов проблем са женом... Жена му више није ту, па искоришћава празну гајбу :D

~

И излечише они мене, поново сам спреман за нове радне победе. Јутрос од Вучка добио мејл, треба му неки алгоритам и код у фортрану. Фортрану? Шкк? Рекох му да је то као да ми је задао састав (саставе сам својевремено разваљивао, а ни сада нисам тако лош), али на немачком (који, је л' те, не знам). Али послао сам му алгоритам. Имплементација оних 6-7 корака не би требало да буде проблем.

Јучерашњи дан укратко: неочекивана блокада баш у тренуцима када не треба. Благоје који шапуће нешто јер оће да помогне. Ја који га не слушам јер сам тврдоглава мазга. И неких 8 пропуштених поена (од могућих 15).

Онда домаћи, пројекат... Обланда :)

Онда пивце.

Па музика.

Па аутобус ухваћен у задњем тренутку.

Истрошене батерије на оба телефона.

Јутарњи разговор са мамом, са татом, са мамом (нисам погрешио у набрајању).

Данас стиже храна ;) Спремам даа за петак. Много вас волим. Пружате ми подршку у најнеобичнијим тренуцима, који су другима тако уобичајени :)

Ваљда сам оправдао наслов, стварно не могу сад да смишљам више шта да пишем. Гладан сам ко вук (ни Бојовић ни Драшковић...). Auf Wiedersehen ил по српски ајд здраво, видимо се :)

8 коментара:

  1. Ја сам почео боље да га упознајем... И баш, баш ми се свиђа, фак јеа ¦D

    ОдговориИзбриши
  2. De su vam žemske, bre?!?!?!?!? Ako vam treba pevačica ... :))

    ОдговориИзбриши
  3. Жемске неће да се друже :(

    Задња коју сам питао била је у фазону: "Шта ће ти певачицаааа" xD

    Хтели Благоје и ја да отварамо Раку (Рачунарску кафану), између осталог договорили смо и аудицију. Договорио сам се с њим да пролонгирамо то док ти дођеш вамо :)

    ОдговориИзбриши
  4. Драго ми је што си се орасположио на крају! И треба!

    ОдговориИзбриши
  5. Чуј, орасположио... Свирао сам ПА800 јбт :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive