17. јануар 2011.

Против против

Данас је понедељак. Крећу журке на факсу, скоро свакодневно. Дивна ствар.

Лепо сам недељу одрадио, својски. Од рана јутра (које није било баш рано, али било је пре подне) па негде до увече... Надам се да сам нешто и запамтио од свих тих информација.

Мало сам сам. Недостају ми људи. Прави људи. Они којима није битна политика. Они којима је важно да смо заједно. Они којима је стало до других људи. Они којима је стало до неких лепих ствари.

Има нас, није да нас нема. Ту и тамо, разбацани по целом свету. Нађемо се, једноставно. И свима у глави мисао да се окупимо и направимо један велики бум. Кад бисмо били организованији...

Да се осети тај дух поново. Тај дух који је тако разбацан и има га још у понеком ко га није заборавио, ко га још увек осећа.

Јуче...



Због сутра. Или данас.

6 коментара:

  1. Ima nas još... Sviđa mi se kako si povezao "juče" zbog sutra ili danas.

    ОдговориИзбриши
  2. Џу, данас сам само чуо (и препознао) ову песму. Све остало је било јуче. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Meni nedostaju ljudi koji mogu da zaborave na trenutak sta sve treba da urade danas, sutra, u svom zivotu uopste.

    ОдговориИзбриши
  4. Тренутак је кратак, Д. Свима нам фали мало више одушка од свега... У потпуности си у праву.

    Превише ограда ствара монотоност.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive